Не знају да је Мајкл Џексон умро

Pjongjang - Представљајући се као пословни људи, двојица новинара таблоида "САН" провели су седам дана унутар Сјеверне Кореје, државе са најчвршћим режимом на свијету.

Визе су добили преко контакта у Кини, при чему су навели лажне пословне адресе и лажне и-мејл адресе. На сјевернокорејској граници су их дочекали војници, а потом су кренули према граду Синуијуу.

Успут су видјели шестоспратнице дуж обале ријеке, које су из сусједне Кине изгледале веома лијепо, међутим, то је била превара: све су биле без прозора и празне.

Њихову градњу наредио је бивши лидер Ким Јонг-ил да би у Кини имали утисак да се у Сјеверној Кореји живи добро. У ствари, многи људи ту умиру од глади, пишу новинари листа.

Један од водича, након што су га упитали о Америци, стиснуо је шаке и повикао "Доље Америка". Сва три водича су вољела музику "Битлса", али је невјероватно да нико од њих није чуо за Џона Ленона, Ринга Стара, Пола Макартнија и Џорџа Харисона. Западна звијезда за коју су чули био је Мајкл Џексон, али су били шокирани открићем да је мртав.

Уз ријеку у близини границе су стражарнице у којима су 24 сата дневно војници. Они имају наређење да пуцају на свакога ко покуша побјећи у жељи за бољим животом.

Долазак у град Синуију, који је мање од два километра удаљен од Кине, за новинаре је био попут доласка на другу планету. Град је био прљав и пуст, без назнака да ту постоје трговине или ресторани. Ту су сиве владине зграде и смеђи стамбени блокови, док локални становници на реверима носе значке с ликовима бивших вођа, Кима Јонг-ила и његовог оца Кима Ил-сунга, а ходају полако и круже улицама.

Нико се не смије и већина људи хода попут зомбија, буљећи у под. Док је аутобус, у којем су била двојица новинара, пролазио кроз град, многи су стајали и зурили у прозоре аутобуса.

Новинари су потом сјели у воз из 1940-их година прошлог вијека и запутили се ка 320 километара удаљеном Пјонгјангу, за шта им је требало шест сати путовања.

Успут су видјели људе који су радили у пољима док им је вода била до кољена. Махали су им из воза, али им нико није узвратио. На свом путу су закључили да су у сваком малом граду или селу, без обзира на његову величину, шарени мозаици Кима Ил-сунга и Кима Јонг-ила. Споменици драгим вођама изграђени су и у најудаљенијим забитима.

Новинари су упозорени да би њихови разговори у собама могли бити прислушкивани, још прије него што су стигли у 47-спратни "Јанггакдо", један од два хотела у Пјонгјангу који режим користи за смјештај туриста.

Из тог хотела нигдје не можете отићи без надзора, а за сваки случај у близини су наоружани стражари. Изграђен 1995., има шест лифтова, а ни у једном нема дугме за пети спрат, гдје наводно живи особље. Међутим, има оних који су увјерени да су на петом спрату шпијуни који прислушкују разговоре гостију.

Свака соба има телевизор. Емисије на једном каналу испуњене су прорежимском пропагандом, укључујући неколико сати снимака новог челника Кима Јонг-уна. Хотелски бар је изненађујуће добар и у њему је пиво поприлично повољно.

Особље је глатко одбило напојницу новинара, а умјесто кусура дали су им жвакаће гуме. На сам спомен имена бившег лидера Кима Јонг-ила, који је умро у децембру прошле године, многи људи у Сјеверној Кореји бризну у плач од жалости, а свакодневно хиљаде људи полаже цвијеће пред његов велики бронзани кип.

Упркос очајничкој борби против "злих" западних обичаја, ресторан "младих" у Пјонгјангу нуди хамбургер и пицу. Иако особље тврди да су хамбургери направљени по узору на оне у "Мекдоналдсу", новинари тврде да месо у њима засигурно није говедина.

Док милиони Сјевернокорејаца гладују и преживљавају на пиринчу и кромпиру, путници у главном граду могу чекати своје возове гледајући у свјетлуцаве позлаћене предмете и прекрасне пропагандне слике и мурале. Метро у Пјонгјангу, како се тврди, има двије линије и 17 станица, али се вјерује да заправо стаје послије само три станице. Само привилеговани чланови странке могу се возити у зеленим и црвеним источноњемачким возовима, од којих су на многима још графити на њемачком са стране.

За већину од 24 милиона становника живот је стална борба. Готово нико у Сјеверној Кореји не добија плату. Радници су умјесто тога добили имовину, готово увијек празан стан, без струје. Већина Пјонгјанга урања у мрак већ у 23 сата, само кипови двојице вођа константно свијетле.

"Радите још јаче"

Мање од један одсто Сјевернокорејаца посједује аутомобил, тако да нема саобраћајних гужви. Али, зато градовима и селима патролирају плави комбији с мегафонима из којих се ори немилосрдна порука: "Радите још јаче".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.