Научник открио шта би могло да буде узрок ширења хантавируса

БУЕНОС АЈРЕС - Случајеви инфекције хантавирусом пренесеним са особе на особу у Аргентини прије више деценија поново су се нашли у центру пажње након што су три особе умрле од тог вируса на холандском крузеру „MV Hondius“ који је испловио из Аргентине ка Зеленортским Острвима, а аргентински научник упозорава да би глобална суша могла да буде узрок ширења вируса, пише данас „Гардијан“.

Биолог и професор на Националном универзитету у Кордоби Раул Гонзалес Итиг рекао је да вјерује да је пораст броја инфицираних уско повезан са понашањем глодара, напомињући да су 2023. и 2024. година обиљежиле значајну сушу, након чега је услиједило повећање падавина у наредним годинама, што је значило и формирање већег вегетацијског покривача – самим тим и више хране за те животиње.

„Глобалне климатске промјене мијењају све, а то би такође могло довести до појаве случајева хантавируса на мјестима гдје се раније нису јављали“, рекао је он.

Пренос овог вируса са човјека на човјека први пут је документован прије 30 година у руралним заједницама у Патагонији, а до тада се знало да се шири само контактом са глодарима.

Друга епидемија хантавируса, такође у Патагонији, појавила се прије једне деценије и пружила је детаљне доказе о преносу болести међу људима, када је заражени 68-годишњи сеоски радник присуствовао рођенданској забави у малом селу, након чега се инфекција проширила и изазвала 11 смртних случајева.

Иако још није потврђено како су путници на крузеру заражени, хипотеза коју истражује Свјетска здравствена организација (СЗО), која је већ категорички искључила епидемију, јесте да је до инфекције дошло прије укрцавања, због чега се Аргентина нашла под лупом јавности, наводи британски лист.

Тестови на путницима који су преживјели такође су потврдили да су заражени сојем Анде, јединим сојем код којег је документовано ширење са човјека на човјека и који се налази углавном у дјеловима Аргентине и Чилеа.

Аргентински научници који деценијама проучавају хантавирус слажу се, међутим, да се, упркос недавном благом порасту броја случајева, Аргентина не суочава ни са чим значајно новим или другачијим у односу на претходне деценије.

„Аргентина је навикла да се носи са хантавирусом“, изјавио је специјалиста за заразне болести и потпредсједник Латиноамеричког друштва за вакцинологију Роберто Дебаг, напомињући да је у тој земљи пријављивање хантавирусних инфекција постало обавезно након случајева из 1996. године.

Од јула прошле године Аргентина је забиљежила 101 случај хантавируса, од којег су умрле 32 особе, док је претходне године број заражених био мањи и износио 64 случаја, док је 14 обољелих преминуло.

Чак и са овим порастом, Аргентина остаје у оквиру свог годишњег просјека од око 100 случајева, што је далеко испод, на примјер, Кине и Републике Кореје, гдје се, према подацима СЗО, биљеже хиљаде случајева годишње.

Велика већина, чак 100.000 случајева хантавируса годишње, јавља се у Азији и Европи, али кључна разлика лежи у тежини болести коју изазивају различити сојеви, па тако док је у тим регијама стопа смртности до 15 одсто, у Америци она може да достигне 50 одсто.

СЗО је, ипак, саопштила да је ризик од хантавируса за општу популацију „апсолутно мали“, напомињући да се пренос са особе на особу не одвија лако.

Да би се утврдило гдје је дошло до контаминације на броду „MV Hondius“, аргентинско Министарство здравља планира да ухвати глодаре ради анализе дуж руте којом се кретао холандски пар код којег су се први развили симптоми.

Они су боравили у тој земљи од 27. новембра, путујући аутомобилом више пута, укључујући путовања у Чиле и Уругвај, прије него што су се укрцали на брод 1. априла из луке Ушуаја.

Министарство је поновило да није потврђено да се инфекција догодила у Аргентини и напомиње да у провинцији из које је брод испловио, Огњеној земљи, није било потврђеног случаја хантавируса у посљедњих 30 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.