NATO самит у сјенци Украјиско-Руског сукоба

Њупорт - Уочи самита NATO (4. и 5. септембар), Естонија је позвала Алијансу да постави војне базе на територију те балтичке државе како би се заштитила од Русије.

Естонски предсједник Томас Хендрик Илвес истакао је да постоје страховања да би Естонија могла да буде нова мета Русије, после Украјине.

"Не треба нам NATO који се састоји од двије одвојене структуре земаља, са сталним базама NATO и без њих. То је погрешан сигнал који се упућује потенцијалном агресору", рекао је Илвес.

У Њупорту, велшком граду смештеном непуних двадесетак километара источно од Кардифа, у којем се 4. и 5. септембра одржава годишњи самит NATO, прије четири дана протестовало је око хиљаду мировних активиста противећи се одржавања тог скупа.

У сусрет том скупу, а у свјетлу украјинске кризе, "Фајненшел тајмс" пише да седам савезничких земаља Алијансе намјеравају да оформе нове снаге за брзо реаговање од најмање 10.000 војника, у оквиру планова јачања одбране.

Такође се очекује да на скупу у Њупорту буде отворено питање формирања велике базе NATO у источној Европи.

NATO је 27. августа објелоданио да планира да, као одговор на руску претњу, постави војне базе у источној Европи, што је за британски "Гардијан" потврдио генерални секретар војне алијансе Андерс Фог Расмусен.

Претходно је главнокомандујући Здружених снага NATO у Европи Филип Бридлав предложио Алијанси да опреми једну базу на истоку Европе ближе руској граници како би "брже одговорила на сваку претњу од стране Русије".

Како је објавио британски "Тајмс", највјероватније би се та база смјестила у Шћећину, балтичкој луци у Пољској, недалеко од границе с Њемачком.

Бридлав је том приликом апеловао да NATO уложи више напора како би обезбједио гаранције Пољској, Летонији, Литванији и Естонији, за шта је, како је навео, потребно пренијети неопходне ресурсе на исток.

Из тога је Итар-Тас закључио да ће се питање формирања највеће базе NATO-а у источној Европи разматрати управо на предстојећем годишњем самиту Алијансе, у Њупорту, у септембру.

Иначе, 30. априла су четири данска војна авиона Ф-16, у чијој пратњи био и тим за подршку од 60 људи, стигла у Естонију, у базу Амари, на западу те земље, и то је било први пут да се летјелице NATO стационирају у овој балтичкој држави у сусједству Русије.

По ријечима естонског премијера Таави Роиваса, отварањем базе Амари за редовне летове авиона NATO повећава се безбједност региона, при чему се ради и на томе да естонски NATO савезници трајно остану у тој земљи.

Претходно је једина ваздухопловна база NATO на Балтику била Сиаулиаи, на сјеверу Литваније.

Три дана раније, у Естонију је стигло и 150 америчких војника, четвртина снага које су Американци упутили у Пољску и балтичке државе. Британија је такође у Литванију послала четири борбена авиона типа "Тајфун", Пољска четири авиона "Миг 29", док је Француска у Пољску послала четири своја војна авиона типа "Рафал". Три балтичке земље постале су чланице NATO 2004. године.

У то вријеме, и бивша украјинска премијерка Јулија Тимошенко изјавила је да Украјина "мора бити чланица NATO" како би могла да се одбрани од руске агресије.

"Путинов рат против нас промјенио је менталитет Украјинаца и преокренуо нас да идемо у другом стратешком правцу. NATO је најбољи избор за Украјину", рекла је Тимошенко.

Русија је, с друге стране, 19. априла упозорила да ће бити принуђена да предузме мјере уколико се NATO приближи њеним границама.

Прес секретар руског предсједника Дмитриј Песков оцјенио је 19. априла да би даље ширење Алијансе ка границама Русије значило прекрајање цјелокупне европске структуре безбједности.

"То ће представљати озбиљну претњу за нас", рекао је Песков, гостујући у једној телевизијској емисији.

Генерални секретар NATO Андерс Фог Расмусен је неколико дана раније био затражио да Москва повуче трупе са украјинске границе, да се дистанцира од "сепартиста" и предузме кораке за смиривање кризе у тој земљи.

NATO је почетком априла саопштио да прекида "читав комплекс војне и цивилне сарадње", а парламентарна скупштина Алијансе је прекинула сарадању са руском Федералном скупштином, на шта је Русија реаговала позвавши на консултације главног војног представника Русије при Алијанси Валерија Јевњевича, будући да ни Москва "не види могућност наставка уобичајене војне сарадње са NATO".

Украјинска криза је почела када је тадашњи предсједник Виктор Јанукович у новембру прошле године одустао од потписивања Споразума о придруживању са ЕУ, послије чега су услиједили протести и његово свргавање почетком године.

Нове власти у Кијеву није признао Крим, и на полуострву је 16. марта одржан референдум на којем се 97 одсто бирача који су гласали определило за одвајање од Украјине и припајање Русији, што је Русија прихватила.

Иницијативи за отцепљење се прикључио и југоисточни регион Донбас с већинским руским становништвом.

Отцјепљење Крима није признао ни Кијев ни међународна заједница, а у вишемјесечним оружаним сукобима који су услиједили између украјинских и проруских снага живот је изгубило више од 2.500 људи.

Обама ће се састати са европским лидерима

Амерички предсједник Барак Обама ће на маргинама NATO самита у Велсу са европским лидерима разговарати о украјинској кризи и о исламским екстремистима у Сирији и Ираку.

Обама је у сриједу увече, након посјете Естонији, допутовао у Велс гдје жели, током NATO самита, да подржи балтичке земље које, како наводи АП, страхују да би Русија могла да угрози њихов суверенитет.

Лидери Велике Британије, Француске, Њемачке и Италије придружиће се данас Обами.

Очекује се да ће бити ријечи о понтенцијаним јачим економским санкцијама Русији због украјинске кризе. Такође, разматраће се како да Европа допринесе борби против исламских екстремиста.

Амерички предсједник ће се поподне састати и са јорданским краљем Абдулахом, чија се земља нашла усред блискоисточног ратног метежа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.