NATO користи гужву да оправда себе

Москва - Руско министарство иностраних послова оптужио је NATO да користи кризу у Украјини да повећа своје захтјеве чланицама и оправда своје постојање.

"Сталне оптужбе против нас (Русије) од генералног секретара NATO Андерса Фог Расмусена увјеравају нас да Алијанса покушава да користи кризу у Украјини да збије своје редове усред имагинарне спољне пријетње по чланице NATO-а и да ојача захтјеве за Алијансу у 21-вом веку", саопштило је руско министарство, пренијела је агенција Ројтерс.

Командант NATO у Европи, генерал Филип Бридлав изјавио је јуче да би Алијанса, као одговор на руску војну претњу Украјини, могла да размјести своје војнике у земљама чланицама на истоку Европе, које се "осјећају угрожено".

Бридлав је агенцији Асошиејтед прес рекао да “не би искључио ангажовање ниједне земље, укључујући и САД”.

Министри иностраних послова 28 земаља чланица NATO-а овластили су америчког ваздухопловног генерала Бридлава да, до уторка, предложи мјере које би земљама Алијансе најближим Русији, демонстрирале да уживају подршку савезника.

Русија је данас критиковала генералног секретара NATO Андерса Фог Расмусена због "употребе реторике из времена Хладног рата", док се заоштрава напетост између Москве и западних земаља око украјинске кризе.

Расмусен је у уторак у Паризу позвао Русију да повуче десетине хиљада војника распоређених, према наводима NATO, дуж украјинске границе.

NATO оптужује Москву да користи војску како би вршила притисак на владу у Кијеву и да припрема могућу инвазију на Украјину.

Не вјерујем у напад Русије

Премијерка Летоније Лаимдота Страујума не вјерује да би се Русија усудила да у садашњој кризи око Украјине и након анексије Крима нападне једну чланицу NATO и Европске уније, без обзира што у Летонији живи бројна руска мањина.

"Не могу да замислим да би Русија могла да покуша да преузме контролу над територијом земље која је чланица NATO и ЕУ. То нам даје додатно осјећај безбједности. Градјани су помало узнемирани развојем збивања, имајући у виду догађања из прошлости. Сви прате шта се сада дешава у Украјини", казала је летонска премијерка у интервјуу који објављује данашња Жечпосполита.

Страујума је за пољски лист нагласила да не може уопште да замисли да би Русија хтјела да удје у ризик оружаног сукоба са NATO.

Предсједница владе Летоније позвала је етничке Русе у Летонији који чине четвртину становништва земље а њих 200.000 нема летонско држављанство па тако ни нека грађанска права, рецимо да излази на изборе, да узму летонско држављанство.

"Оптужбе од стране Русије слушамо већ неко време. Истина је да 200.000 становника Летоније нема летонско држављанство али могу да га добију кад год пожеле. Не мислим да би руска заједница у Летонији жељела да живи у границама Русије. То би био повратак у прошлост. Животни стандард у Летонији је виши него у Русији. И то је од значаја", рекла је премијерка.

За летонску владу црвена линија у садашњој кризи би био улазак руских трупа у Украјину.

"По мом мишљењу Крим је већ на дуго вријеме изгубљен. Али ако руска војска одлучи да пређе границу Украјине на истоку нужна би била одлучна реакција Запада у виду спремних санкција", казала је премијерка.

У интервјуу Жечпосполити премијерка Страујума казала је да за разлику од Пољске Летонија нија тражила да NATO размести трупе на њеној територији иако је било таквих сугестија у летонским медијима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.