Молитва и породица најважнији за Јермене

Јерменија је једна од најстаријих земаља на свијету која је постојала још током библијских времена и једна је од шест земаља представљених у најстаријој, вавилонској мапи свијета. У овој земљи од око 3,8 милиона становника смјештена је и планина Арарат на коју је након потопа стигао Ноје са својом породицом и животињама у дрвеној барци.

Историја Јерменије је проткана многим ратовима и његови становници су се увијек морали бранити од многих освајача, укључујући Монголе, турске Селџуке, багдадски калифат, Ахаменидијеву Персију и Римско царство. Због свега тога Божић представља изузетан празник за Јермене, јер је то празник мира, којег је овом народу Блиског истока увијек недостајао.

Божић се у Јерменији слави један дан прије српског Божића, односно на шести јануар, и то није случајност. Јерменија је дуго формирала своју традицију и обичаје који су уско повезани са античком историјом хришћанства. Прије петог вијека хришћани у многим традиционалним земљама су славили Божић шестог јануара и од свих православних земаља једино је Јерменија одржала ту традицију. Они ову свечану прославу почињу петог јануара, са божићном вечером, када се у домове из цркве доноси огањ, који симболизује свјетлост звијезде Витлејема, која је водила мудраце према Христу. Наредног јутра јерменске породице одлазе на божићну литургију и свето причешће.

Највећа и најпосјећенија литургија се одржава у манастиру Етхмијадзину, који је иначе и најстарија постојећа црква на свијету. Овај антички манастир је основан одмах након што су тадашњи Јермени прихватили хришћанство током владавине Тиридатеса Трећег, између 301. и 303. године.

Послије литургије слиједи велико благосиљање воде, уз помоћ Светог писма, крста и светих ријечи. Затим се света водица дијели људима који је користе за лијечење, како физичко, тако и ментално. Као и у Српској, Русији, Грузији и осталим православним земљама, тако је и у Јерменији Божић породични празник који окупља породицу и пријатеље који се заједно госте.

Традиционално се служи риба, која је још од античких времена симбол хришћанства, а ту је и обичај једења пилава, који представља симбол хуманости и суво грожђе, симбол изабраника које је Исус изабрао за своје сљедбенике.

На јерменској трпези такође се налазе телећа кобасица бастурма, супа од јогурта, као и сарма, коју Јермени зову долма долма. Божић се слави и на улицама градова и села гдје се организују многи концерти, догађаји и божићни сајмови.

Вјерске школе

Манастир Етхмијадзин је центар јерменских православаца и мјесто гдје је смјештен Јермени сматрају светом земљом. У њему се налази сједиште Јерменске апостолске цркве, као и неколико вјерских школа, док је током историје био и важан политички и културолошки центар за Јермене. Манастир, који је у великој мјери обликовао идентитет Јерменије, 2000. године уврштен је на УНЕСКО-ову листу свјетске баштине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.