ММФ остаје без клијената: Пијанство се не лијечи вином

ВАШИНГТОН - Предсједник Аргентине изјавио је да од ММФ-а неће узимати преосталих 11 милијарди долара из тренутног кредитног програма, јер се “пијанство не лијечи вином”.

Намјеру да одустане од подршке Фонда најавио је почетком новембра и предсједник Молдавије Игор Додон, а влада Бјелорусије је ограничила сарадњу само на техничке консултације.

Чак је и министарка финансија Украјине обећала да ће прекинути сарадњу са овом међународном организацијом до 2023. године. 

Нови предсједник Аргентине има практично немогућ задатак, тј. да исправи све што је нагомилао његов претходник Маурисио Макри, који је узимао кредите од ММФ-а, због чега се државни дуг повећао до 300 милијарди долара. 

Фернандезов први корак у правцу спасавања националне економије је план да одустане од даљих кредита од ММФ-а да не би још више увукао државу у ропску зависност због дугова.

Финансијске потешкоће Аргентине одједном су се погоршале 2015, када је предсједник Макри, ступивши на власт, покушао да превазиђе економску кризу уз помоћ “неолибералних реформи”, тј. да створи слободно тржиште, приватизује предузећа и смањи улогу државе у економији. Није успио да се сам избори са тим и зато је затражио 57 милијарди долара од ММФ-а.

ММФ иначе одобрава кредите само у комбинацији са препорукама за реструктурирање економије дужника, које је он обавезан да стриктно поштује.

Ово је и била главна економска грешка Макрија. Умјесто да помаже националном бизнису и отвара нова радна мјеста, влада Аргентине је подигла кључну стопу Централне банке на 60 процената и тиме предузетнике лишила финансирања.

Истовремено, према савјету Фонда, смањени су социјални трошкови, што је довело до повећања комуналних трошкова 15 пута.

Све се завршило социјалном катастрофом. 
Економисти, нимало случајно, пореде Маурисија Макрија са бившим украјинским предсједником Петром Порошенком. И он је пошао истим путем.

Уље на ватру је додала политичка ангажованост неких економских одлука Кијева: одуставши од испорука гаса из Русије, Украјина је наставила да купује руско гориво, али три пута скупље и преко европских трговаца.

Уз то, влада је на захтјев ММФ-а морала да либерализује цијене гаса за становништво.

- Треба или да слушамо ММФ или да размишљамо о интересима наших људи. Сматрам да власт мора да размишља о нашим људима и да дјелује на основу њихових интереса. Али власт за сада размишља и испуњава “листу жеља” ММФ-а - негодује народни посланик Украјине Виктор Медведчук.

У Кијеву су свјесни да ће резултати даље сарадње са ММФ-ом бити никакви, али за сада се не могу ослободити тог терета.

Крајем новембра министарка финансија Оксана Маркарова саопштила је да Украјина намјерава да заврши рад са Фондом 2023. године, како је објаснила, да Украјина “не би постављала питање када ће добити нову траншу кредита, него да може сама себи да обезбиједи потребна средства”

Спорне реформе

Кијев планира да се договори са ММФ-ом о новом трогодишњем програму кредитирања.

Један од кључних услова зајмодавца је укидање мораторијума на продају пољопривредног земљишта.

Својевремено се и Аргентина одлучила на сличну “земљишну реформу”. Као резултат, странци су купили 75 одсто земље, а скоро сви локални сељаци остали су без парцела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.