Мистериозна болест хара C. Америком

Како испитивања показују, у никарагванском граду Чичигалпи више од четвртине људи показује симптоме хроничног обољења бубрега, које се завршава смрћу.

Ова болест изазива тровање организма, грчеве, повраћање, главобољу и општу исцрпљеност.

На десетине хиљада људи на широком простору од Мексика до Панаме умрло је од ове болести задњих десетак година.

Ова мистериозна епидемија хара читавом пацифичком обалом Централне Америке, и од ње је у Ел Салвадору и Никарагви од 2000. преминуло 24.000 људи, док су хиљаде других на овом подручју погођене хроничним обољењем бубрега, у проценту какав практично нигјде другдје у сјвету никада није забиљежен.

Научници тврде да извјештаји о овој појави стижу и из других области Централне Америке, од јужног Мексика на сјеверу, до Панаме на југу.

Прошле године, епидемија је достигла тачку у којој је мексичка министарка здравља, др. Марија Исабел Родригес, осетила потребу да се обрати за помоћ међународној заједници, уз тврдњу да епидемија угрожава здравствени систем њене земље.

„Болест наступа без упозорења, а кад је откријете, већ је прекасно”, каже Вилфредо Ордоњес, који је више од 30 година радио на пољима сусама, пиринча и шећерне трске, а болује од своје 38. године.

Десет година касније, постао је зависан од дијализе, коју прима три пута дневно.

Многе од жртава су пољопривредни радници са поља шећерне трске, која покривају велики део низија у обалском појасу, тако да пацијенти, домаћи љекари и активисти вјерују да би кривац за мистерозно обољење могле бити пољопривредне хемикалије, које тамошњи радници годима користе практично без икаквих мјера заштите и предострожности, уобичајених у развијенијим земљама.

Све више је, међутим, доказа да су узроци болести компликованији.

Друга хипотеза, наиме, гласи да болест настаје због тешких физичких послова које њене жртве, међу којима има и грађевинских радника, рудара и других, без уношења одовољних количина воде обављају на високим температурама, тако да годинама пролазе кроз низ циклуса дехидрације и физичког стреса изазваниог врућнином.

Многи почињу да раде већ са 10 година, а пракса исцрпљујућег физичког рада без довољне хидрације могла би бити узрок отказивања бубрега какво се иначе обично јавља само код дијабетеса и високог крвног притиска, који су у Централној Америци ретки.

Напори да се мистериозној болести супротстави тренутно се, стога, одвијају на два плана: са једне стране, резултати се уопоређују са оним у другим подручјима у којима људи на високим температурама обављају тешке физичке послове, како би се проверила хипотеза о дехидрацији.

Са друге стране се, пак, ради на томе да компаније које запошљавају физичке раднике на пољима и другим тешким пословима обезбједе бољу заштиту од пестицида и довољне количине воде за пиће у сваком тренутку, како би се исправност хипотеза провереиална лицу мјеста и како би се, уклико су оне тачне, ситуација бар до некле поправила у ходу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.