Милиони докумената разоткрили пословање Дојче банке: Од руских олигарха и Епстина до Трампа

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Дојче банкa Фото: Агенције | Дојче банкa

БЕРЛИН - Више од 15 милиона повјерљивих докумената и имејлова Дојче банке, које су узбуњивачи доставили новинарима из више од 50 медијских кућа, откривају како је једна од најважнијих њемачких финансијских институција годинама пословала са олигарсима, политичарима, осуђеним криминалцима и трговцима оружјем, често занемарујући упозорења о прању новца и нарушавању угледа, објавио је магазин „Шпигл“.

У документацији, коју су добили и новинари тог магазина, телевизија ЗДФ, „Њујорк тајмс“ и „Фајненшел тајмс“, појављују се имена америчког предсједника Доналда Трампа, осуђеног сексуалног преступника Џефрија Епстина, руских олигарха, као и њемачких политичара Фридриха Мерца и бизнисмена Матијаса Депфнера.

Документи обухватају и пословне односе са великим компанијама, међу којима су „Алди“, БМВ, „Рајнметал“ и „Шпрингер“.

Материјал углавном потиче из одјељења банке задужених за проблематичне трансакције, осјетљиве клијенте и борбу против финансијског криминала.

Упозорења о прању новца често занемаривана

Имејлови руководилаца, презентације за управни одбор и интерни извјештаји, према налазима истраживачких новинара, показују да је банка настављала сарадњу са клијентима повезаним са криминалом, док су упозорења о прању новца и ризицима по њен углед често остајала без одговарајуће реакције.

Документација, између осталог, описује како су наводне криминалне мреже пребацивале новац преко банкарских канала, како је Епстин постао клијент банке и како су банкари настојали да привуку руске олигархе.

У документима се наводе и шеме које су, како пише „Шпигл“, насљедницима богатства трговинског ланца „Алди“ омогућавале да избјегну готово све порезе на вишемилионске трансакције.

Описани су и покушаји банке да привуче Трампа за клијента, као и прикривање грешке због које су његова пореска документа послата на погрешну адресу.

Документи указују и на пословање са трговцима оружјем, укључујући финансирање испорука тенкова нестабилним државама, као и на несклад између јавног залагања банке за заштиту животне средине и истовременог пословања са великим загађивачима.

Такође се наводи да је банка наставила да управља рачунима за донације странке Алтернатива за Њемачку (АфД), иако се њен извршни директор Кристијан Зевинг јавно представљао као оштар критичар те политичке опције.

Дојче банка је у одговору на питања „Шпигла“ и његових медијских партнера навела да се о многим описаним случајевима већ разговарало са регулаторним органима.

Истакла је да је под Зевинговим вођством прошла кроз „суштинску трансформацију“ и да је данас „другачија банка“.

Послови са руским олигарсима и прије почетка рата

Ипак, документи откривају да су проблеми у пословању банке у Русији били познати и прије почетка рата у Украјини.

Крајем 2021. године банка је отворила ново сједиште у Москви, а њен тадашњи извршни директор у Русији Борислав Иванов-Бланкенбург оцијенио је да је то доказ посвећености руском тржишту.

Само неколико седмица прије руског напада на Украјину, Дојче банка одобрила је краткорочне вишемилионске зајмове руској Сбербанци.

Након почетка рата, банка се суочила са проблемима због широке мреже пословних односа у Русији. Сарађивала је са компанијама попут „Гаспрома“ и „Аерофлота“, трговала руским хартијама од вриједности, финансирала банке и обрађивала плаћања за руске финансијске институције.

Међу њеним клијентима били су и олигарси Роман Абрамович, Алексеј Мордашов и Алишер Усманов, који негира блиске везе са Кремљом.

Ризици пословања са Русијом били су познати и раније, показали су налази интерне истраге из 2020. године, назване „Пројекат Храст“.

У презентацији од 84 странице запослени су као критичне означили проблеме у пословању, укључујући неколико партнерских банака за које се сумњало да су коришћене за пребацивање новца сарадницима руског предсједника Владимира Путина.

Међу тим институцијама биле су Сбербанка и Алфа-банка, а као један од могућих корисника средстава наведен је и руски олигарх Олег Дерипаска.

Он и поменуте банке нису одговорили на питања „Шпигла“.

Документи описују и како је руски новац пребациван кроз међународни финансијски систем уз помоћ фиктивних компанија регистрованих на Британским Дјевичанским Острвима, у Белизеу и на Кипру. У појединим случајевима, милионски износи су у кратком временском периоду просљеђивани кроз неколико земаља.

Дојче банка је саопштила да је сва „забрињавајућа питања“ прослиједила на рјешавање вишим инстанцама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.