Масовна крађа дјела руских аутора

Једна од првих крађа догодила се у априлу 2022. у библиотеци Универзитета Тарту у Естонији.

Два мушкарца која су се представила да су украјински истраживачи узели неколико томова дјела руских аутора из 19. вијека укључујући Пушкина /1799-1837/ и Николаја Гогоља /1809-1852/.

Четири мјесеца касније, током рутинске инвентуре и провјере библиотечког фонда, утврђено је да је нестало још осам књига које су мушкарци тражили. Књиге су замијењене копијама високог квалитета које само стручњак може да разликује.

Слични инциденти у вези са ријетким примјерцима књига руских аутора, вриједности од неколико десетина до стотина хиљада долара, догодили су се у великим библиотекама широм Европе, укључујући Националну библиотеку Летоније, Државну библиотеку Берлина, Националну библиотеку Финске и Националну библиотеку Француске.

Библиотека Универзитета у Варшави је најтеже погођена, са 78 књига којима се губи сваки траг.

У већини случајева, ријетки примјерци су замијењени висококвалитетним факсимилима који су опонашали чак и пропадање оригинала због старости, што сугерише софистицирану операцију.

Стручњаци кажу да су библиотеке лаке мете јер су често недовољно финансиране и немају мјере обезбјеђења.

Лист истиче да западне санкције забрањују дилерима из ЕУ да продају ријетке књиге Русима, што доводи до операција у сјенци којима је тешко ући у траг, те да је мало вјероватно да ће се украдене руске књиге појавити на званичним западним аукцијама.

Из Европола су саопштили да специјална француска полицијска јединица за борбу против крађа из домена културе надгледа истрагу у Француској и координише акције широм Европе. "До сада је приведено девет особа у вези са крађама књига", наводи се у саопштењу Европола.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.