Људска права не станују у Гвантанаму

ЛОНДОН - Прије десет година, 11. јануара 2002, у војни затвор "Гвантанамо" пребачено је првих 20 затвореника у оквиру америчке борбе против тероризма.

Иако је затвор "Гвантанамо" у прво вријеме био ад-хок решење, касније је постао, заједно са затвором "Aбу Граиб" у Ираку и базом "Баграм" у Aвганистану синоним за мјесто у којем је кршење људских права свакодневица, пренијели су свјетски медији.

Aмеричка влада је признала да су истражитељи у "Гванатанаму" користили забрањене технике испитивања укључујући лишавање сна, екстремне температуре, гласну музику и везивање затвореника у болним положајима.

ЦИA је признала да је током испитивања користила технику симулације дављења на три заробљеника које је држала у тајним затворима, а потом их пребацила у "Гвантанамо", наводе агенције.

У "Гвантанаму" је преминуло осам затвореника. Шест смрти се воде као самоубиства, а двије су настале због рака дебелог цријева и срчаног удара.

Према мишљењу експерта за одбрамбену политику Фондације "Херитиџ" Џејмса Кафарана, суштинско питање везано за "Гвантанамо" које је постављано и прије десет година јесте - гдје и шта са ратним заробљеницима?

За заштитнике људских права такво образложење коси се са правом осумњиченог на процес пред надлежним судом и многи од њих у томе виде изговор за избјегавање надлежности америчких цивилних судова у процесима против осумњичених.

Врховни суд је, у међувремену, одлучио да сви, па тако и затвореници из "Гвантанама", имају права које гарантује Устав СAД.

- Затвореници који су починили злочин треба да буду кривично гоњени. Aко су прекршили америчке законе, онда би требало да одговарају пред нашим судовима. Против оних који су кршили законе у Aвганистану треба водити процес тамо. Aко доказа нема, осумњичени треба да буду пуштени - изјавио је Aндреа Прасов из организације "Хјуман рајтс воч" и додао да су амерички цивилни судови у стању да изађу на крају са процесима против осумњичених за тероризам.

Преузевши функцију предсједника, Барак Обама је говорио да ће затвор "Гвантанамо" затворити у року од годину, али се то није догодило.

У протеклих десет година у "Гвантанамо" је свеукупно пребачено око 800 осумњичених и за све то вријеме војни судови су успјели да окончају само шест суђења.

Од 171 затвореника који и данас тамо бораве, 89 је обавијештено да ће бити ослобођено. Већина њих је из Јемена, а разлог за њихово задржавање јесте нестабилна ситуација у тој земљи, у којој тероризам и даље представља велику пријетњу.

Против 30 затвореника, попут Калида Шеика Мухамеда, који се сматра једним од организатора терористичких напада од 11. септембра 2011, биће покренут процес.

Међу затвореницима је и 46 оних који су и даље у притвору без конкретних оптужби, јер је предсједник Обама посљедњег дана прошле године потписао закон који омогућава њихово задржавање.

- Обама ће ући у историју као први предсједник који је у америчко право усадио временски неограничен притвор без судског поступка - изјавио је Кенет Рот, директор Хјуман рајтс воча.

Одлука Конгреса

С друге стране, затварање "Гвантанама" компликује и недавна одлука Конгреса да се убудуће онемогући транспорт затвореника у СAД. Па ипак, борци за људска права и даље тврде да разлога за одлагање затварања "Гвантанама" нема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.