Лидери ЕУ потписали Уговор о реформи институција

Одлуке ће се према новом Уговору доносити двојаком већином, а не једногласно у 50 нових области које укључују правну и полицијску сарадњу, образовање и економску политику

ЛИСAБОН- Шефови држава или влада Европске уније потписали су јуче у Лисабону Уговор о реформи институција ЕУ, којим се поједностављује механизам одлучивања и руковођења у Унији и омогућава улазак нових чланица. Споразум отвара пут процесу ратификације Уговора о реформи европских институција у националним парламентима 27 земаља чланица, ублажене верзије некадашњег нацрта Европског устава. - Ово је споразум проширене Европе од Медитерана до Балтика, од Aтлантског океана до Црног мора. Европе заједничких вриједности и заједничких амбиција- рекао је предсједник Европске комисије Жозе Мануел Барозо уочи церемоније потписивања која је обављена у лисабонском манастиру Жеронимош, симболу моћи Португалије у 15. и 16. вијеку. Ријеч је о акту који ће допринијети већој ефикасности ЕУ у одлучивању о питањима везаним за спољну политику, којим се жели превазићи криза изазвана одбацивање Европског устава на референдумима у Француској и Холандији 2005. године. Владе чланица ЕУ истичу да ће Лисабонски споразум, мада су његовим потписивањем одбачени заједнички симболи попут заставе и химне, осигурати већи међународни утицај и просперитет ЕУ у 21. вијеку. Португалски министар спољних послова Луис Aмадо упозорио је да би неуспјех у ратификовању Реформског уговора могао изазвати кризу. Споразум ће ступити на снагу 2009. године када га све државе чланице ратификују, док ће Ирска, коју на то обавезује Устав, организовати референдум. Досад незванична химна ЕУ, Бетовенова "Ода радости", интонирана је јуче и у Лисабону, а и плава застава са жутим звјездицама се и даље вијори на свим званичним установама Уније. Одлуке ће се према новом Уговору доносити двојаком већином, а не једногласно у 50 нових области које укључују правну и полицијску сарадњу, образовање и економску политику. Једногласно одлучивање, консензус, и даље је потребан за спољну политику, одбрану, социјална питања, опорезивање и културу. Национални парламенти такође добијају више права да надгледају рад Европског парламента.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.