Lideri EU potpisali Ugovor o reformi institucija

Odluke će se prema novom Ugovoru donositi dvojakom većinom, a ne jednoglasno u 50 novih oblasti koje uključuju pravnu i policijsku saradnju, obrazovanje i ekonomsku politiku

LISABON- Šefovi država ili vlada Evropske unije potpisali su juče u Lisabonu Ugovor o reformi institucija EU, kojim se pojednostavljuje mehanizam odlučivanja i rukovođenja u Uniji i omogućava ulazak novih članica. Sporazum otvara put procesu ratifikacije Ugovora o reformi evropskih institucija u nacionalnim parlamentima 27 zemalja članica, ublažene verzije nekadašnjeg nacrta Evropskog ustava. - Ovo je sporazum proširene Evrope od Mediterana do Baltika, od Atlantskog okeana do Crnog mora. Evrope zajedničkih vrijednosti i zajedničkih ambicija- rekao je predsjednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo uoči ceremonije potpisivanja koja je obavljena u lisabonskom manastiru Žeronimoš, simbolu moći Portugalije u 15. i 16. vijeku. Riječ je o aktu koji će doprinijeti većoj efikasnosti EU u odlučivanju o pitanjima vezanim za spoljnu politiku, kojim se želi prevazići kriza izazvana odbacivanje Evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. godine. Vlade članica EU ističu da će Lisabonski sporazum, mada su njegovim potpisivanjem odbačeni zajednički simboli poput zastave i himne, osigurati veći međunarodni uticaj i prosperitet EU u 21. vijeku. Portugalski ministar spoljnih poslova Luis Amado upozorio je da bi neuspjeh u ratifikovanju Reformskog ugovora mogao izazvati krizu. Sporazum će stupiti na snagu 2009. godine kada ga sve države članice ratifikuju, dok će Irska, koju na to obavezuje Ustav, organizovati referendum. Dosad nezvanična himna EU, Betovenova "Oda radosti", intonirana je juče i u Lisabonu, a i plava zastava sa žutim zvjezdicama se i dalje vijori na svim zvaničnim ustanovama Unije. Odluke će se prema novom Ugovoru donositi dvojakom većinom, a ne jednoglasno u 50 novih oblasti koje uključuju pravnu i policijsku saradnju, obrazovanje i ekonomsku politiku. Jednoglasno odlučivanje, konsenzus, i dalje je potreban za spoljnu politiku, odbranu, socijalna pitanja, oporezivanje i kulturu. Nacionalni parlamenti takođe dobijaju više prava da nadgledaju rad Evropskog parlamenta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.