Ле Пенова најближа Јелисејској палати

ПАРИЗ - Лидерка француске крајње деснице Национално окупљање Марин ле Пен издвојила се као водећа кандидаткиња да наслиједи Емануела Макрона у Јелисејској палати, уочи предсједничких избора 2027. године. Према новом истраживању јавног мњења, победила би и левичарске и центристичке ривале у хипотетичком другом кругу избора.

Истраживање агенције "Толуна Харис Интерактив", спроведено за француске телевизијске станице М6 и РТЛ и објављено јуче, показује да би Ле Пенова, дугогодишње најпрепознатљивије лице странке Национално окупљање, освојила 67 одсто гласова против Жан-Лика Меланшона, лидера левичарске странке Непокорена Француска, и 56 одсто против бившег центристичког премијера Едуара Филипа.

Ле Пенова такође води у свих пет испитаних сценарија првог круга избора, са подршком од 35 до 37 одсто. Меланшон је на другом месту са 18 до 19 одсто, док Филип бележи подршку између 13 и 17 одсто.

Истраживање указује и на све веће поверење у лидерство Ле Пенове. Око 51 одсто испитаника сматра да би она била добра председница, што је за шест процентних поена више у односу на претходно истраживање. Жордана Барделу на том месту види 47 одсто испитаника.

Марин ле Пен ушла је у други круг председничких избора и 2017. и 2022. године, али је оба пута изгубила од Емануела Макрона. Актуелном председнику није дозвољено да се кандидује за трећи узастопни мандат. Макронов предстојећи одлазак са функције долази у тренутку када се Француска суочава са све већим фискалним притисцима.

У јулу је Апелациони суд у Паризу смањио петогодишњу забрану обављања изабраних функција изречену Ле Пеновој, након што је осуђена због злоупотребе средстава Европске уније, чиме јој је омогућено да се кандидује на изборима 2027. године.

Њена странка је ојачала и своју позицију у парламенту.

Макронов центристички блок нема парламентарну већину од 2022. године, због чега се узастопне владе суочавају са потешкоћама у усвајању буџета.

И Ле Пенова и Меланшон критиковали су НАТО и политику Запада према Украјини. Марин ле Пен се залагала за повлачење Француске из интегрисане војне команде НАТО-а, укидање санкција Русији и постизање преговарачког решења за сукоб у Украјини. Меланшон је позвао на потпуно иступање Француске из НАТО-а.

Национално окупљање се више пута противио неограниченом финансирању војне помоћи Кијеву и упозоравао на кораке који би Француску могли да доведу у директан сукоб са Русијом. Ле Пенова се заложила за нормализацију односа са Москвом.

Могућност да Марин ле Пен постане председница Француске наводно је изазвала забринутост међу западним савезницима Украјине. 

Иначе, Апелациони суд у Паризу одобрио је Марин ле Пен, да се кандидује за председничке изборе следеће године, али ће морати да носи електронску наногицу. Лани ју је првостепени суд осудио на петогодишњу забрану обављања јавне функције и двогодишњу казну затвора због преваре са лажним радним местима у Европском парламенту.

Апелациони суд у Паризу прогласио је Ле Пен кривом због преваре, али је смањио казну, забранивши јој обављање јавне функције на 15 месеци и одредивши меру ношења наногице годину дана. Очекује се да ће забрана, која датира из марта 2025, истекне ове године, што јој у отвара пут да се кандидује на изборима заказаним за април и мај следеће године.

Насљедница

Отац Марин ле Пен, Жан-Мари ле Пен (20. јун 1928 - 7. јануар 2025) био је француски националистички политичар. Водио је партију Национални фронт до 16. јануара 2011, када га је наслиједила његова кћерка. Жан-Мари ле Пен је био и посланик Европског парламента.

Био је кандидат за предсједника Републике Француске на изборима 1974, 1988, 1995, 2002 и 2007.

Противио се Европској унији, а усредсређивао се на француску традиционалну културу и високу стопу незапослености. Залагао се за ограничавање имиграције у Француску, већа улагања у одбрану, цензуру културе, увођење смртне казне и евроскептицизам. Иначе, Ле Пен је био почасни грађанин града у Србији, Земуна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.