Le Penova najbliža Jelisejskoj palati

PARIZ - Liderka francuske krajnje desnice Nacionalno okupljanje Marin le Pen izdvojila se kao vodeća kandidatkinja da naslijedi Emanuela Makrona u Jelisejskoj palati, uoči predsjedničkih izbora 2027. godine. Prema novom istraživanju javnog mnjenja, pobedila bi i levičarske i centrističke rivale u hipotetičkom drugom krugu izbora.

Istraživanje agencije "Toluna Haris Interaktiv", sprovedeno za francuske televizijske stanice M6 i RTL i objavljeno juče, pokazuje da bi Le Penova, dugogodišnje najprepoznatljivije lice stranke Nacionalno okupljanje, osvojila 67 odsto glasova protiv Žan-Lika Melanšona, lidera levičarske stranke Nepokorena Francuska, i 56 odsto protiv bivšeg centrističkog premijera Eduara Filipa.

Le Penova takođe vodi u svih pet ispitanih scenarija prvog kruga izbora, sa podrškom od 35 do 37 odsto. Melanšon je na drugom mestu sa 18 do 19 odsto, dok Filip beleži podršku između 13 i 17 odsto.

Istraživanje ukazuje i na sve veće poverenje u liderstvo Le Penove. Oko 51 odsto ispitanika smatra da bi ona bila dobra predsednica, što je za šest procentnih poena više u odnosu na prethodno istraživanje. Žordana Bardelu na tom mestu vidi 47 odsto ispitanika.

Marin le Pen ušla je u drugi krug predsedničkih izbora i 2017. i 2022. godine, ali je oba puta izgubila od Emanuela Makrona. Aktuelnom predsedniku nije dozvoljeno da se kandiduje za treći uzastopni mandat. Makronov predstojeći odlazak sa funkcije dolazi u trenutku kada se Francuska suočava sa sve većim fiskalnim pritiscima.

U julu je Apelacioni sud u Parizu smanjio petogodišnju zabranu obavljanja izabranih funkcija izrečenu Le Penovoj, nakon što je osuđena zbog zloupotrebe sredstava Evropske unije, čime joj je omogućeno da se kandiduje na izborima 2027. godine.

Njena stranka je ojačala i svoju poziciju u parlamentu.

Makronov centristički blok nema parlamentarnu većinu od 2022. godine, zbog čega se uzastopne vlade suočavaju sa poteškoćama u usvajanju budžeta.

I Le Penova i Melanšon kritikovali su NATO i politiku Zapada prema Ukrajini. Marin le Pen se zalagala za povlačenje Francuske iz integrisane vojne komande NATO-a, ukidanje sankcija Rusiji i postizanje pregovaračkog rešenja za sukob u Ukrajini. Melanšon je pozvao na potpuno istupanje Francuske iz NATO-a.

Nacionalno okupljanje se više puta protivio neograničenom finansiranju vojne pomoći Kijevu i upozoravao na korake koji bi Francusku mogli da dovedu u direktan sukob sa Rusijom. Le Penova se založila za normalizaciju odnosa sa Moskvom.

Mogućnost da Marin le Pen postane predsednica Francuske navodno je izazvala zabrinutost među zapadnim saveznicima Ukrajine. 

Inače, Apelacioni sud u Parizu odobrio je Marin le Pen, da se kandiduje za predsedničke izbore sledeće godine, ali će morati da nosi elektronsku nanogicu. Lani ju je prvostepeni sud osudio na petogodišnju zabranu obavljanja javne funkcije i dvogodišnju kaznu zatvora zbog prevare sa lažnim radnim mestima u Evropskom parlamentu.

Apelacioni sud u Parizu proglasio je Le Pen krivom zbog prevare, ali je smanjio kaznu, zabranivši joj obavljanje javne funkcije na 15 meseci i odredivši meru nošenja nanogice godinu dana. Očekuje se da će zabrana, koja datira iz marta 2025, istekne ove godine, što joj u otvara put da se kandiduje na izborima zakazanim za april i maj sledeće godine.

Nasljednica

Otac Marin le Pen, Žan-Mari le Pen (20. jun 1928 - 7. januar 2025) bio je francuski nacionalistički političar. Vodio je partiju Nacionalni front do 16. januara 2011, kada ga je naslijedila njegova kćerka. Žan-Mari le Pen je bio i poslanik Evropskog parlamenta.

Bio je kandidat za predsjednika Republike Francuske na izborima 1974, 1988, 1995, 2002 i 2007.

Protivio se Evropskoj uniji, a usredsređivao se na francusku tradicionalnu kulturu i visoku stopu nezaposlenosti. Zalagao se za ograničavanje imigracije u Francusku, veća ulaganja u odbranu, cenzuru kulture, uvođenje smrtne kazne i evroskepticizam. Inače, Le Pen je bio počasni građanin grada u Srbiji, Zemuna.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.