Лавров упоредио посјету Пелоси Тајвану са приступом САД Украјини

МОСКВА - Посјета предсједнице Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси Тајвану, одражава исти приступ који Вашингтон показује у вези са ситуацијом у Украјини, оцијенио је данас руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Он је на конференцији за новинаре након разговора са министром спољних послова Мјанмара Вуна Маунг Лвином истакао да не може рећи шта је мотивација Американаца, али да, без сумње, одражава исту политику као и у случају Украјине.

"То је жеља да апсолутно свима докажу своју некажњивост и покажу безакоње. 'Радим шта год желим' - отприлике тако", објаснио је Лавров.

Шеф руске дипломатије нагласио је да не види други разлог за стварање такве иритације ниоткуд, с обзиром да су Американци потпуно свјесни шта то значи за Кину, јавио је ТАСС.

Према његовом мишљењу, посјетом Пелоси Тајвану, Сједињене Америчке Државе покушавају да докажу цијелом свијету да могу да раде све што им се прохтје, а без казне, преноси РИА Новости.

Лавров је казао да не види други разлог за такав, како је рекао, иритирајући поступак САД, које врло добро знају шта то значи за Кину.

САД нису наставиле преговоре о нуклеарном наоружању

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је данас да САД нису приступиле наставку преговора о новом споразуму о смањењу стратешког нуклеарног наоружања, који би замјенио споразум познат као „Нови СТАРТ" из 2011. године.

"Постала им је навика да саопштавају ствари преко микрофона, а затим забораве на њих. Нису покушали да нас контактирају да бисмо поново покренули преговарачки процес", навео је Лавров, преноси Ројтерс.

Амерички предсједник Џозеф Бајден истакао је раније да је спреман да "ефикасно преговара о новом оквиру за контролу наоружања", који би замијенио Нови СТАРТ када истекне 2026. године, наводи британска агенција.

Споразум о смањењу стратешког наоружања из 2011. године регулише америчко-руско смањивање нуклеарног оружаног потенцијала.

Према том споразуму, требало је да две земље до 2018. године имају максималну по 1.550 стратешких нуклеарних бојевих глава, а преносни системи за њих требало је да буду смањени на по 880 комада.

У те преносне системе спадају и интерконтиненталне ракете с дометом даљим од 5.500 километара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.