Фото: Кубанци пили крв и урин да би преживјели
Хавана - Група кубанских емиграната којима је отказао мотор на склепаном бродићу морала је да пије сопствени урин и крв да би преживјела три седмице плутања на отвореном мору без хране и воде.
- Драго ми је што сам остао жив, али нико не би пожелио да прође оно кроз шта смо ми прошли - казао је Ален Изкиердо (31), месар из Хаване, један од 15 преживјелих којима је сада одобрен стални боравак у САД.
Од 32 путника њих шест је нестало када су покушали пливањем на камионским гумама да дођу до најближе обале, док је 11 преминуло усљед дехидрације. Пронашли су их рибари на 250 километара од мексичког полуострва Јукатан.
На путовање у САД, дуго хиљаду километара, група је кренула из кубанске луке Манзанило, али у близини Кајманских острва њихов бродски мотор је почео да отказује.
То није био прави бродски мотор него дизел мотор, извађен из једног "хјундаи" аутомобила на који је уграђен ручно направљен пропелер. Ништа бољи није био ни шест метара дуг брод направљен од алуминијумских плоча којима се покривају кровови кућа и које су биле спојене комадима одјеће и шпагама.
Када су схватили да се налазе у безизлазној ситуацији, покушали су да машу и алармирају бродове који су пролазили поред њих.
- Нико није стао, иако су јасно могли да виде да се налазимо у лошој ситуацији - казао је Изкиердо.
Путници на броду су затим бацили покварени мотор у море, да би смањили тежину и направили једро од платна, које су везали жицом. Једини извор воде били су краткотрајни пљускови, а ухваћену воду би штедјели и дозирали помоћу медицинских шприца. Највише воде је добијала жена која је била у шестом мјесецу трудноће.
Након што им је нестало воде, неки су почели да пију воду из мора, као и сопствени урин. Један по један је умирао, а њихова тијела, са натеченим уснама, бацана су у море. Први који је умро био је педесетогодишњи механичар Рафаел О'Фарил, који је користио шприце да би пио сопствену крв.
- То је била грешка, јер они који су пили сопствену крв постајали су слабашни и мантало им се. Полако су губили разум и једноставно су изблиједјели као личности - објаснио је Изкиердо.
Млади Кубанац каже да је преживио јер је мислио на жену и дјецу које је оставио на Куби.
- Знао сам да морам бити јак због њих. Осјећао сам се лоше и био сам јако исцрпљен. Бојао сам се да затворим очи, јер нисам знао да ли ћу се касније уопште пробудити - испричао је Изкиердо.
О'Фарил и Изкиердо су прије шест мјесеци напустили своје послове на Куби и платили по 500 америчких долара да би започели нови живот у САД.
Политика америчких власти је да Кубанци могу добити дозволу боравка уколико успију доћи до САД. Прошлог мјесеца они су одобрили визе за 16.200 кубанских имиграната. Власти у Хавани не коментаришу разлоге одласка својих грађана, али оптужују САД да охрабрују емигранте да ризикују своје животе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.