Kubanci pili krv i urin da bi preživjeli

Havana - Grupa kubanskih emigranata kojima je otkazao motor na sklepanom brodiću morala je da pije sopstveni urin i krv da bi preživjela tri sedmice plutanja na otvorenom moru bez hrane i vode.

- Drago mi je što sam ostao živ, ali niko ne bi poželio da prođe ono kroz šta smo mi prošli - kazao je Alen Izkierdo (31), mesar iz Havane, jedan od 15 preživjelih kojima je sada odobren stalni boravak u SAD.

Od 32 putnika njih šest je nestalo kada su pokušali plivanjem na kamionskim gumama da dođu do najbliže obale, dok je 11 preminulo usljed dehidracije. Pronašli su ih ribari na 250 kilometara od meksičkog poluostrva Jukatan.

Na putovanje u SAD, dugo hiljadu kilometara, grupa je krenula iz kubanske luke Manzanilo, ali u blizini Kajmanskih ostrva njihov brodski motor je počeo da otkazuje.

To nije bio pravi brodski motor nego dizel motor, izvađen iz jednog "hjundai" automobila na koji je ugrađen ručno napravljen propeler. Ništa bolji nije bio ni šest metara dug brod napravljen od aluminijumskih ploča kojima se pokrivaju krovovi kuća i koje su bile spojene komadima odjeće i špagama.

Kada su shvatili da se nalaze u bezizlaznoj situaciji, pokušali su da mašu i alarmiraju brodove koji su prolazili pored njih.

- Niko nije stao, iako su jasno mogli da vide da se nalazimo u lošoj situaciji - kazao je Izkierdo.

Putnici na brodu su zatim bacili pokvareni motor u more, da bi smanjili težinu i napravili jedro od platna, koje su vezali žicom. Jedini izvor vode bili su kratkotrajni pljuskovi, a uhvaćenu vodu bi štedjeli i dozirali pomoću medicinskih šprica. Najviše vode je dobijala žena koja je bila u šestom mjesecu trudnoće.

Nakon što im je nestalo vode, neki su počeli da piju vodu iz mora, kao i sopstveni urin. Jedan po jedan je umirao, a njihova tijela, sa natečenim usnama, bacana su u more. Prvi koji je umro bio je pedesetogodišnji mehaničar Rafael O'Faril, koji je koristio šprice da bi pio sopstvenu krv.

- To je bila greška, jer oni koji su pili sopstvenu krv postajali su slabašni i mantalo im se. Polako su gubili razum i jednostavno su izblijedjeli kao ličnosti - objasnio je Izkierdo.

Mladi Kubanac kaže da je preživio jer je mislio na ženu i djecu koje je ostavio na Kubi.

- Znao sam da moram biti jak zbog njih. Osjećao sam se loše i bio sam jako iscrpljen. Bojao sam se da zatvorim oči, jer nisam znao da li ću se kasnije uopšte probuditi - ispričao je Izkierdo.

O'Faril i Izkierdo su prije šest mjeseci napustili svoje poslove na Kubi i platili po 500 američkih dolara da bi započeli novi život u SAD.

Politika država

Politika američkih vlasti je da Kubanci mogu dobiti dozvolu boravka ukoliko uspiju doći do SAD. Prošlog mjeseca oni su odobrili vize za 16.200 kubanskih imigranata. Vlasti u Havani ne komentarišu razloge odlaska svojih građana, ali optužuju SAD da ohrabruju emigrante da rizikuju svoje živote.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.