Кри­за у срцу фи­нан­сиј­ског сис­те­ма

ЊУЈОРК - Бер Стер­нс и "Ли­ман Бра­дерс", два ве­ли­ка име­на у сви­је­ту фи­нан­сиј­ских услу­га, већ су оти­шли под лед.

На ме­ти и у про­бле­ми­ма до гу­ше се са­да на­шла нај­ве­ћа оси­гу­ра­ва­ју­ћа ком­па­ни­ја на сви­је­ту American International Group (AIG).

Та ком­па­ни­ја је пре­трпје­ла енор­мне гу­бит­ке због не­на­пла­ти­вос­ти по­тра­жи­вања и ко­лап­са по­вје­рења у аме­ри­чко тржи­ште не­кре­тни­на.

Пре­кси­ноћ је, ме­ђу­тим, са­оп­ште­но да је оси­гу­ра­ва­ју­ћем ди­ву у чи­јим ве­на­ма је пре­су­шио ли­кви­дни ка­пи­тал, нов­ча­ну тран­сфу­зи­ју без пре­се­да­на да­ла аме­ри­чка држа­ва. Aме­ри­чка цен­трал­на бан­ка је, на­име, одлу­чи­ла да AIG-у да за­јам од 85 ми­ли­јар­ди до­ла­ра ка­ко би га спа­сла од сте­ча­ја.

Влас­ти ка­жу да је за­јам дат ка­ко би се спри­је­чио ха­оти­чан ко­лапс фир­ме ко­ји би мо­гао да на­шко­ди ка­ко гло­бал­ној та­ко и аме­ри­чкој при­вре­ди.

Aме­ри­чка вла­да ће на осно­ву спо­ра­зу­ма, ко­ји је до­био пу­ну по­дршку пред­сје­дни­ка Бу­ша и ми­нис­тар­ства фи­нан­си­ја, за уз­врат до­би­ти ско­ро осам­де­сет­про­цен­тни удио у AIG-у.

Гу­вер­нер Њујор­ка Деј­вид Па­тер­сон обја­снио је за­што је спа­са­вање баш ове ком­па­ни­је из раља бан­кро­та би­ло то­ли­ко ва­жно:

- Њени пип­ци нај­даље до­се­жу у аве­ни­ја­ма би­зни­са, сти­жу до хи­по­те­кар­них кре­ди­та и кре­ди­та, до "hex" фон­до­ва и на без­број дру­гих на­чи­на ко­ји по­га­ђа­ју по­тро­ша­че, во­за­че, вла­сни­ке не­кре­тни­на, пу­тни­ке. Ова фир­ма је то­ли­ко све­при­су­тна да је би­ло те­шко пре­дви­дје­ти ве­ли­чи­ну ште­те ко­ју би иза­зва­ло бан­крот­ство AIG-а.

Пре­ма оцје­на­ма мно­гих, бер­за би одмах из­гу­би­ла хиљаду ин­дек­сних по­ена да је AIG про­гла­сио бан­крот­ство. То­ли­ко је та фир­ма огро­мна и то­ли­ко је енор­мна те­жи­на ко­ју има на тржи­шту.

Ка­ко за BBC упо­зо­ра­ва Најyел Голт, гла­вни еко­но­мис­та фир­ме Гло­бал ин­сајт ко­ја се ба­ви фи­нан­сиј­ским про­гно­за­ма, акци­ја аме­ри­чке цен­трал­не бан­ке мо­гла би да при­вре­ди земље до­не­се тек при­вре­ме­ни пре­дах јер, ка­же он, су­мор­на вре­ме­на тек пред­сто­је:

- Крат­ко­ро­чно гле­да­но, тржи­шта ће би­ти за­до­вољна. Ми­слим и да ће Aме­ри­ка по­зи­ти­вно ре­аго­ва­ти али да ће се он­да пажња усред­сри­је­ди­ти на не­што дру­го. По­ру­ка ће би­ти - У ре­ду, за­врши­ли смо по­сао са American International Group, ко­ји су то дру­ги про­бле­ми ко­ји нас че­ка­ју иза угла? Пи­тање је и шта не­да­вни до­га­ђа­ји на­го­вје­шта­ва­ју ка­да су у пи­тању пер­спе­кти­ве аме­ри­чке и гло­бал­не при­вре­де. Од­го­вор је врло кра­так - не­воље.

Бри­тан­ски бан­кар­ски yин, Бар­клис, у ме­ђу­вре­ме­ну је са­оп­штио да ће за дви­је ми­ли­јар­де до­ла­ра ку­пи­ти не­ке од по­сло­вних акти­внос­ти бан­кро­ти­ра­не бан­ке Ли­ман бра­дерс у Сје­дињеним Држа­ва­ма, али да не­ће на се­бе пре­узе­ти ни нај­мањи дио ду­го­ва ко­ји је Ли­ман на­ку­пио на тржи­шту хи­по­те­кар­них кре­ди­та.

"Фај­нен­шел Тај­мс" ис­ти­че да је дра­ма кроз ко­ју про­ла­зе угле­дне аме­ри­чке фи­нан­сиј­ске ин­сти­ту­ци­је без пре­се­да­на:

"Кри­за бан­кар­ског сис­те­ма са­мо дје­ли­ми­чно мо­же да се по­ре­ди са Ве­ли­ком де­пре­си­јом из 30-тих го­ди­на, ка­да је Aме­ри­ку по­го­дио та­лас за та­ла­сом па­ни­ке ко­ја је уни­шти­ла ма­ле ин­сти­ту­ци­је по­дло­жне ути­ца­ји­ма тржи­шних си­ла. Са­дашња кри­за ле­жи, ме­ђу­тим, у са­мом срцу фи­нан­сиј­ског сис­те­ма.

Тај­мс по­во­дом кри­зе бан­кар­ског сис­те­ма ко­ја је, ка­ко на­по­миње, за­хва­ти­ла чи­тав сви­јет, ра­зма­тра однос изме­ђу бур­них до­га­ђа­ја у фи­нан­сиј­ском се­кто­ру и ка­пи­та­ли­зма: "Про­паст угле­дне ин­вес­ти­ци­оне бан­ке 'Ли­ман бра­дерс' на па­ра­до­кса­лан на­чин по­ка­зу­је да тржи­шни ме­ха­ни­зми и даље фун­кци­они­шу."

Уво­дни­чар лис­та кон­ста­ту­је да је про­паст те бан­ке бол­на и за­брињава­ју­ћа, али то што се с њом до­го­ди­ло је пра­ва су­про­тност ка­тас­тро­фи. Тржи­ште се уви­јек по­бри­не да они ко­ји пра­ве гре­шке за њих на кра­ју и пла­те. То је мо­жда окру­тно, али на тај на­чин ка­пи­та­ли­зам фун­кци­они­ше.

Кор­по­ра­ци­ја за оси­гу­рање

AIG је кор­по­ра­ци­ја ко­ја по­слу­је у ви­ше од сто­ти­ну зе­маља, ну­де­ћи ра­зне фи­нан­сиј­ске услу­ге као и услу­ге на по­дру­чју оси­гу­рања ин­вес­ти­ци­ја. AIG ин­вес­ти­то­ри­ма про­да­је по­ли­се оси­гу­рања, ко­је се ис­пла­ћу­ју у слу­ча­ју да њихо­ви ду­жни­ци не мо­гу испу­ни­ти сво­је оба­ве­зе, ре­ци­мо ис­пла­ти­ти за­јам.

Wall Street Journal: По­вра­так кла­си­чних ба­на­ка

Кре­ди­тна кри­за већ је пре­су­ди­ла три­ма од пет нај­ве­ћих ин­вес­ти­ци­оних ба­на­ка, а Wall Street Journal пре­дви­ђа да ће нај­ве­ће рес­тру­кту­ри­рање бан­кар­ске ин­дус­три­је од Ве­ли­ке де­пре­си­је до­вес­ти до ве­ли­ког по­врат­ка "кла­си­чних" ба­на­ка.

На­име, сви­јет бан­кар­ства је де­це­ни­ја­ма био по­ди­јељен на дви­је врсте по­сло­вања - ко­мер­ци­јал­не бан­ке ко­је су узи­ма­ле де­по­зи­те и да­ва­ле зај­мо­ве те ос­тва­ри­ва­ле прис­то­јан по­врат уз те­жак те­рет про­пи­са ко­ји шти­те ко­ри­сни­ке, и ин­вес­ти­ци­оне бан­ке по­пут "Ли­ман Бра­дер­са" и "Ме­рил Лин­ча" ко­је ни­су узи­ма­ле де­по­зи­те и би­ле су врло сло­бо­дно ре­гу­ли­са­не, а то им је омо­гу­ћа­ва­ло да по­ду­зи­ма­ју ве­ли­ке ри­зи­ке и ос­тва­ру­ју уно­сне за­ра­де.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.