Како је човјек осуђен на смрт изградио крипто мрежу за трговину кроз Ормуски мореуз

Прије америчке блокаде Ормушког мореуза ствари су неко вријеме функционисале по уиграном моделу. Танкер жели да прође кроз Ормушки мореуз. Иранска револуционарна гарда (ИРГЦ) му наплати пролаз и пропусти га даље.

Али како, ако не могу да имају банковне рачуне на које би легле уплате из иностранства, а иранске милијарде су заплијењене и дио су мировних преговора који засад не дају резултате?

Иран је пронашао рјешење које заобилази класичне финансијске токове – плаћање у криптовалутама. Поједностављено, власник танкера уплати око два милиона долара у Биткоину, који се у року од неколико секунди налази у новчанику ИРГЦ-а. Али ту настаје кључни проблем: Биткоин нема стварну вриједност док се не претвори у храну, лијекове или робу за око 88 милиона становника земље која увози око 30% пшенице.

У року од неколико минута, Биткоин се пребацује на друге адресе, затим улази у мрежу тзв. ОТЦ брокера у Дубаију, Истанбулу и Хонг Конгу, који га преко шифрованих канала претварају у УСДТ (стабилни крипто-токен везан за долар 1:1) на Трон мрежи, гдје су брзина и ниске накнаде кључне предности. Према анализама, активности повезане са ИРГЦ-ом у великој мјери се ослањају управо на стабилне криптовалуте.

Осуђен на смрт

Један од кључних људи у цијелој операцији је Бабак Занџани, ирански бизнисмен који је некада био осуђен на смрт. Он је изградио мрежу од 64 компаније у Дубаију, Турској и Малезији, преко којих је продавао милионе барела нафте и доносио Ирану милијарде долара у девизама.

Шема наплате у Ормушком мореузу изгледа овако: супертанкер се приближава мореузу. Оператор шаље податке посреднику ИРГЦ-а – терет, заставу, посаду и дестинацију. Систем одређује цијену, на примјер један долар по барелу – укупно два милиона долара. Капетан има свега неколико секунди да изврши уплату у Биткоину. Након потврде трансакције, добија дозволу и поморску пратњу кроз безбједни коридор.

Пут води ка Кини

Новац затим улази у комплексан систем прања и конверзије. Дио иде преко крипто-берзи попут Зедкек-а и Зедксиона, које су обрадиле десетине милијарди долара прије него што су санкционисане. Други дио иде директно преко ОТЦ мрежа, често повезаних са кинеским каналима за прање новца.

Када Биткоин постане УСДТ, сљедећи корак води ка Кини. Путем Кунлун банке, која је изузета од санкција, средства се убацују у кинески платни систем ЦИПС, који функционише као алтернатива СВИФТ-у. Тамо се крипто претвара у јуане, а затим користи за куповину хране, лијекова и индустријске робе од кинеских добављача.

Према доступним подацима, активност ИРГЦ-а на блокчејну премашила је три милијарде долара у 2025. години, док је цијела иранска крипто-економија достигла око 7,8 милијарди долара. Исти систем користи се и за финансирање савезника попут Хезболаха, Хута и Хамаса.

Ко је Занџани

У средишту свега остаје Бабак Занџани. Његова прича иде од возача у централној банци до милијардера, затим осуђеника на смрт због проневјере 2,7 милијарди долара, па до човјека који је казну избјегао враћањем око 2,1 милијарде долара држави. Након тога, казна му је преиначена у затвор, а потом је и пуштен.

Данас се сматра да је управо он кључни архитекта система за заобилажење санкција, који комбинује нафту, криптовалуте и алтернативне финансијске токове. Његова нова пословна мрежа, укључујући компанију Аван, брзо се проширила, уз сумње да иза ње стоји исти механизам финансирања.

Закључак је једноставан и забрињавајући: док ратни бродови контролишу море, а закони покушавају да регулишу финансије, простор између – дигитални новац без граница – остаје готово немогуће у потпуности контролисати, пише Телеграф. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.