Краљевина Белгија на климавим ногама

БРИСЕЛ - Ни три мјесеца послије избора на којима су побиједили фламански националисти, Белгија нема владу. Фламански и валонски политичари не могу да изгладе неслагања и помире захтјеве двије етничке заједнице, па су поново актуелне приче о могућој подјели државе.

Иако је валонска племкиња у срећном браку са престолонасљедником Белгије, брак Валонаца и Фламанаца је на климавим ногама практично још од стварања краљевине прије готово два вијека, упркос томе што је државна крилатица "Јединство ствара снагу".

Као да се не разумију, пошто Валонци говоре француски, а Фламанци холандски. Проблем, наравно, није само језик.

- То је проблем разноликости, развитка и конкурентности привреда Фландрије, Брисела и Валоније - каже Ив Летерм, белгијски премијер у оставци.

У почетку је Валонија била богатија и насељенија. Ситуација се преокренула прије четири деценије, када је Фландрија постала један од најбогатијих региона у Европској унији и радије би сама да располаже богатством, што би угрозило касу Валоније.

Проблеми су се гомилали. Пропао је и посљедњи покушај валонског социјалисте Елија ди Рупа да се договори са фламанским странкама да саставе владу и његова партијска колегиница поручила је становницима Белгије да се припреме за могућу подјелу. Чини се, међутим, на основу анкета, да они не мисле да би то било добро.

- Новост у посљедњих седам дана је да чак и велике странке кажу да постоји могућност подјеле Белгије, али се сви слажу да се тиме не би ријешило питање Брисела, јер обје заједнице желе да престоница буде дио њихове територије. Уобичајени сценарио у свакој демократској држави био би да се распишу нови избори. Питање је, међутим, да ли би то ријешило проблеме, јер би вјероватно сви имали приближно исте изборне резултате - наводи Жан Беноа Пиле, политички аналитичар.

У Белгији су већ наводили разлаз Србије и Црне Горе и плишани развод Чешке и Словачке као могуће подјеле.

Правници објашњавају да би, у случају да напусти заједничку државу, Фландрија била та која би морала да преговара о уласку у Европску унију, Уједињене нације и еврозону, док би Валонија задржала континуитет. Фламанским националистима зато више одговара нова реформа државе, него разлаз, па се претпоставља да ће се неки договор направити.

Предсједавање

Белгија, у лошем тренутку по њу, предсједава Европској унији, а у Бриселу су сједишта европских институција, па се страхује да би оне могле да трпе. Страхује се и за евро, јер је белгијски јавни дуг, послије грчког и италијанског, највећи у еврозони, а нема ко да донесе мјере да га смањи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.