Крај дипломатских односа, албански специјалци у иранској амбасади у Тирани

Свега 24 часа била су потребна да Иран евакуише свих 70 дипломата из амбасаде у Тирани, око које су од подне распоређени припадници специјалних снага албанске полиције.

Током ноћи, иранске дипломате су спаљивале и односиле документе у посљедњем чину лоших дипломатских односа двије државе, оптерећених серијом наводних планова Техерана за нападе на дисиденте који се већ годинама налазе у тој држави, те серијом сајбер напада који су у јулу блокирали рад неколико институција.

Док се чека да радници са фасаде зграде скину симболе Исламске републике, албански специјалци скупљају остатке документације, које су Иранци оставили. Током јутра, док је трајала евакуација, око иранске амбасаде били су распоређени антитетористички тимови албанске полиције.

Албанија је, послије дуге истраге, оптужила Иран да стоји иза серије сајбер напада на јавне службе и институције, након чега је премијер Еди Рама саопштио да Тирана прекида дипломатске односе са Техераном и наложио дипломатама из те државе да у наредна 24 часа напусте албанску престоницу.

"Влада је одлучила да оконча дипломатске односе са Исламском Републиком Иран. Одлука на снагу ступа одмах", рекао је Рама, објашњавајући да "драстична одлука одговара тежини пријетње коју је представљао сајбер напад."

Иран је ову одлуку власти у Тирани назвао "кратковидом", одбацујући, истовремено, било какву одговорност за сабер напада на албанске институције.

Односи између Албаније и Ирана, који никада нису били на завидном нивоу, драматично су погоршани прије десетак година, када је влада тадашњег премијера Саљија Берише, у жељи да ојача позиције у Вашингтону, одобрила да се припадници иранске дисидентске организације Муџахедин-е Калк смјесте у околини Драча.

Серија догађаја посљедњих година, укључујући протјеривање иранских дипломата и прилично магловите оптужбе о планирању напада на ово сједиште иранских дисидената, драматично je покварилa односе Техерана и Тиране, па је Али Хамнеи, почетком 2020. године, Албанију назвао „малом, али злом европском државом у којој амерички елементи сарађују са иранским издајницима и кују планове против Исламске Републике".

Ова организација, коју Техеран сматра издајничком, претходно је била смјештена у неколико база на граници Ирака и Ирана, одакле су спроводили акције против матичне државе, али су се падом режима Садама Хусеина нашли на мети напада проиранских милиција.

Американци, који донекле сматрају да би припадници МаК-а могли представљати окосницу будуће иранске владе, су их прво премјестили у Багдад, али када се испоставило да ни тамо нису сигурни, пронашли су им уточиште у Албанији.

Временом, број припадника Муџахедин-е Калка у Драчу достигао је око 3.000.

Сајбер напади, за које су албанске и америчке власти оптужиле Техеран, временски се подударио са конференцијом МаК-а, која је отказана због опасности од иранских напада.

Албанија је, прије две године, због наводних планова за напад на базу организације Муџахедин-е Калк код Драча, већ прогнала двојицу иранских дипломата, што је ионако лоше односе две државе свело на најнижи могући ниво.

Односи су додатно заоштрени крајем јануара, када су позиве на убиство иранског врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија, емитовале телевизије. Неколико сати касније, одговорност за напад приписана је хакерима, симпатизерима отпадничке организације Муџахедин-е Калк (МеК).

Упад у строго контролисани етар у први је план, послије много година, избацио организацију чији су се припадници послије низа сукоба са челницима Исламске Републике расули широм свијета, те главну базу, уз помоћ Американаца, успоставили у прилично тајанственом комплексу који је прије десетак година никао недалеко од Драча.

Револуционари, издајници, терористи и савезници - организација Муџахедин-е Калк (Народни муџахедини Ирана), за неколико деценија и уз силне контроверзе, прошла је пут од врха копља Исламске револуције до изгнанства у Албанији, уз пар контроверзних успутних станица у Ираку.

Осуђени су на живот у егзилу јер их власти у Техерану терете за смрт 12.000 људи, који су страдали у акцијама које су припадници Муџахедин-е Калка, послије прогона из Ирана почетком осамдесетих година, организовали прво у сарадњи са режимом Садама Хусеина, а затим Американцима и наводно Израелцима. Челници ове организације пак тврде да је у њиховим упадима страдало више од 50.000 Иранаца.

Најмање 3.000 припадника МаК-а убијено је у иранским затворима послије разлаза ове организације са челницима Исламске републике, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.