Корупција у Русији незаустављива

Москва - Упркос настојању политичког тандема Путин - Медведев да укроте корупцију у својој земљи, ово највеће зло руског друштва, незаустављиво расте, пишу Новости.

Велика антикорупцијска кампања коју је покренуо 2008. године тадашњи предсједник Дмитриј Медведев није дала жељене резултате, већ је само показала да се мито узима на свим нивоима власти.

Обавезно декларисање имовине које је увео Медведев, показало је да је већина руских руководилаца одавно заборавила шта значи ријеч скромност. Због тога је Медведев једном приликом пред ТВ камерама упитао: “Зар су чиновници направили те вилетине од својих плата?”

Грађани Русије сматрају да је корупција све гора. Чак 27 посто њих признало је да је у посљедњих годину дана давало мито у контакту са представницима државе. Да су најкорумпиранији државни чиновници мисли 74 посто грађана, на другом мјесту је полиција, док су на трећем они који раде у правосуђу.

Да је вирус корупције заразио и законодавну власт мисли 54 посто грађана Русије, а да мито узимају и политичке партије, тврди 49 посто анкетираних. Истраживање је показало да је недавна реформа полиције била “ћорак” јер нису постигнути очекивани резултати.

- Добро упућени тврде да је корупција за Русију неупоредиво веће зло него наркотици. У нарко-бизнису у овој земљи се годишње окреће око 10 до 15 милијарди долара, док корумпирани чиновници као мито “узму или отму” 300 милијарди долара, објашњава Кирил Кабанов, предсједник Националног антикорупцијског комитета Русије.

Кабанов каже да је највећа корупција међу чиновницима, поготово онима који расподјељују новац из буџета. Осим њих, ту су и они који управљају државном својином и природним богатствима. Значајан дио корупције одлази правосудним органима.

Члан Савјета федерације Русије, Александар Савенков, каже да је по оцјенама полиције, 2011. и 2012. године, износ просјечног мита био 300.000 рубаља. Према статистици Врховног суда у 60 посто случајева мито није прелазио 10.000 рубаља, што је око 250 евра. Само у два посто кривичних дјела мито је био већи од милион рубаља.

Према судској статистици типичан прималац мита у Русији је запослен или просвети, или је љекар, или саобраћајни полицајац. Међутим, добро упућени кажу да судска статистика показује и доказује да се хапсе углавном ситне рибе, док они који највише узимају, захваљујући везама, успијевају да избјегну кажњавање. Александар Савенков тврди да је портрет корумпираног човјека у Русији ипак другачији. То је образована особа која има широке везе поготово међу чиновницима и користи их као заштиту.

У жељи да смање корупцију у Русији се већ дуго говори о томе да ће чиновници пролазити провјеру на полиграфу (детектору лажи). О томе се већ припрема нови закон. Такву провјеру ће обавезно пролазити они чиновници који расподјељују новац из буџета. Кад је 2007. године направљена таква масовна провјера у главном граду Татарстана, Казану, из градске администрације је отјерано 80 чиновника.

Причајући о корумпираним чиновницима обични грађани у Русији често кажу како би Стаљин све то брзо ријешио. Међутим, и у вријеме бољшевичке власти, а и касније у “зрелом социјализму” у СССР-у, било је корупције. Додуше њене размјере се не могу упоређивати са садашњом. Први декрет “О узимању мита” Совјет народних комесара је донио 8. маја 1918. Било је предвиђено пет година затвора, као и принудни рад у најтежим и најнепријатнијим условима.

Касније, у вријеме владавине Никите Хрушчова, а затим и Леонида Брежњева, корупција је добила још већи размах. Посебно је велики одјек имала афера бившег министра полиције СССР-а и генерала армије Николаја Шчолокова који је био блиски пријатељ генералног секретара ЦК КПСС Леонида Брежњева. Он је добио толико умјетничких слика да није више имао гдје да их држи. Обрукани и смјењени министар Николај Шчолоков, коме су одузели сва звања у новембру 1984. године, одмах послије тога се убио. Касније је смијењено око пет хиљада чиновника.

Велики одјек у совјетској јавности је имала и азербејџанска, а касније и узбекистанска афера, гдје су истражни органи утврдили да су се за одређена мјеста у власти плаћале велике суме. Да се постане судија плаћало се 30.000 рубаља, а за фотељу рејонског секретара партије 100.000 рубаља. У Москви се за мјесто шефа веће продавнице плаћало од 10.000 до 30.000 рубаља. О каквим се парама радило доказ је да је просјечна плата била - 100 рубаља.

Данас је Русија међу оним земљама гдје 80 посто становника каже да је потребно имати личне везе и познанства да би се рјешавали проблеми или нашао посао. У таквом амбијенту љубитељи мита се осјећају као риба у води.

Социолошко истраживање “Барометар свјетске корупције за 2013” које је ових дана објавила међународна невладина организација “Транспаренси интернешенел” и које је преведено у 107 земаља, показује да број песимиста када је корупција у питању, у свијету расте. Чак 54 посто испитаника је увјерено да су за чланове њихове владе важнији приватни интереси него грађани. Међу тим “песимистичким државама” у којима стално расте корупција је и Русија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.