Фото: Ко су “откачени” кардинали који бирају папу
Ватикан - Међу кардиналима селекторима у Сикстинској капели, гдје је почела конклава за избор новог папе, има оних који воле оружје, возе авионе, али и оних којима је побачај сасвим “ок”, преносе агенције.
Међу “откаченим кардиналима” је, на примјер, Џорџ Пел (71) из Аустралије који је требало да буде фудбалер, затим Доменика Калкана (70) из Италије којег зову “кардинал Рамбо”, као и словеначки Франц Роде који је морао да иде на тест очинства због оптужби да има сина.
Кардинал Тотункал (53) из Индије носи турбан.
Он је поглавар Сидо-малакара католичке цркве.
Ријеч је о хришћанима који су се у 17. вијеку одвојили од Католичке цркве да би се 1930. године опет спојили.
Та црква има 430.000 сљедбеника у цијелом свијету.
Већина их је у Индији, али их има и у САД и у Њемачкој.
Са 53 године најмлађи је кардинал на свијету.
Жан Луис Киприани Торне (69) из Перуа је студирао машинство, радио је као инжињер и играо је професонално кошарку.
Био је, кажу, толико добар да је 1960. године играо за национални тим који је 1969. освојио првенство Јужне Америке.
Како се тврди, он и данас понекад заигра.
Луис Антонио Тагле (55) с Филипина, користи друштвене мреже попут “Твитера” и “Фејсбука”.
Иако, како се наводи тежи модерним стварима, у својој земљи се бори против здравственог одгоја у школама и употребе кондома иако просјечна породица на Филипинима има осам до десеторо дјеце које једва може прехрани.
Северино Полето (79) из Италије је између 1965. и 1980. радио у фабрици.
Залаже се за права радника.
Када је прије неколико година “Фијат” најавио масовна отпуштања, тражио је од италијанске владе да се умијеша и то спријечи.
Рубен Салазар Гомез (70) је из Колумбије.
Влада Колумбије је 2012. године одлучила да легализује побачаје у изузетним случајевима када је, на примјер, живот мајке у опасности или ако фетус има деформације због којих би живот касније био немогућ, као и у случајевима када је жена силована.
Гомез је то подржавао, али га је онда Ватикан “позвао на ред” па је изјавио како је “абортус одвратан преступ, кажњив и није прихватљив ни у ком случају”.
Франц Роде (78) је словеначки кардинал.
Њега је Нијемац Петер Стелцер 2012. године позвао на тест очинства.
Роде је на крају пристао, али је тест био негативан.
Роде је рекао да га клевећу и најавио тужбе против новинара који су писали да је он отац Петера Стелцера.
Доменико Калкагано (70) из Италије има збирку оружја.
Он тај хоби, који је помало необичан за свештенике, назива “безопасном страшћу за скупљањем ствари”.
Иначе, у Ватикану сви знају за његову необичну збирку.
“Кардинал Рамбо”, како га зову италијански медији, каже како из оружја више не смије да пуца, али ужива у томе да га чисти и сређује.
Оскар Андрес Родригез Марадиага (70) из Хондураса је предсједник међународног Каритаса.
Од дјетињства воли летење и има пилотску дозволу.
Израдио је више од 300 макета авиона.
Енглески је научио из књига о летењу и авионима.
Воли да путује у кокпиту, што, међутим, неће моћи уколико буде изабран за папу јер би то било превише опасно.
У том случају он ће се посвету неком од својих других хобија попут музике, на примјер.
Овај кардинал наиме свира саксофон и клавир.
Дорџ Пел (71) из Аустралије, 1950. године је био звијезда аустралијског фудбала.
Већ је требало да потпише и уговор за аустралијску професионалну лигу, али је оклијевао и на крају одлучио да живот посвети Богу. Но и дан данас пази на своју фигуру коју уобличава вјежбама.
Када га је професор теологије с Новог Зеланда затекао како тренира пливање, Пел га је поносно упитао: “Шта ви мислите, колико сам ја стар?”.
Теолог се шалио да има 65 иако је Пел тада имао 63 године. Кардинал се због тога увриједио.
Доминику Дуки (69) из Чешке је од почетка било јасно да ће се посветити Богу и Цркви.
То је, међутим, у његовој домовини некада било забрањено. Комунисти су га присилили да ради као бравар.
Тек су му 1965. дозволили да студира теологију.
Заредио се 1972. но није могао да буде душебрижник.
Пошто је он то, ипак, радио завршио је у затвору на 15 мјесеци.
И у затвору је потајно служио мисе.
Када је изашао из затвора радио је неко вријеме у “Шкоди”, а тек онда је добио дозволу да слободно служи као свештеник.
Волтер Каспер (80) из Њемачке најстарији је кардинал на конклави. Иако је правило такво да на конклави смију да учествују само кардинали млађи од 80 година, Каспер је ипак ушао у конклаву јер је 80 година навршио 5. марта, само неколико дана након што је почело раздобље “Празне Столице”.
Да је навршио 80 прије почетка тог раздобља не би могао да учествује у избору новог папе.
Римска црква вјековима је рачунала на заштиту зидова Сикстинске капеле како би процес избора новог папе остао тајан. Међутим, Ватикан сада мора да се окрене електронском арсеналу како би спречио твитовање кардинала и зауставио цурење информација које је обиљежило прошлу годину.
Безбједност је на првом мјесту у тренутку када принчеви цркве са својим црвеним шеширима у Риму бирају насљедника папе Бенедикта.
Ријеч „конклава" значи „са кључем" на италијанском и изведена је из латинског термина који се односи на собу која може бити закључана. Међутим, затворена врата више нису довољна у 21. вијеку како би се сачувала тајна.
Радници су припремили Сикстинску капелу постављањем лажног пода преко украсних плочица и инсталирањем бројних електронских справа које блокирају слање било каквог сигнала ван зидова капеле.
Прије гласања, ватикански званичници претрешће капелу и кућу у којој су смјештени кардинали са скенерима који детектују прислушкиваче и скривене микрофоне.
Кардинал Таркисио Бертоне задужен је за тајност свега што се дешава унутар Сикстинске капеле, а у томе му помаже неколико асистената.
Њихов посао је бескрајан.
Коришћење било каквог уређаја који може да снима или преноси глас, слике или текст, током избора папе, строго је забрањено и кардинали полажу заклетву у којој се куну да неће открити ништа осим ако им то не нареди нови папа.
Телевизија, радио и све вијести које могу да стигну из спољног света строго су забрањене. Кардинали не смију да комуницирају са спољним свијетом сем уколико немају посебно одобрење услијед неког ванредног случаја, а све вријеме их чува полиција Ватикана.
Капела и простор око ње ограђен је а овлашћено особље мора да прође кроз детектор метала.
Изнад свих ових мјера безбједности налази се и молба Ватикана кардиналима да не откривају информације и да не крше правила конклаве.
Сваки кардинал дужан је да се закуне на ћутање када уђе у Сикстинску капелу.
Свако ко прекрши правила, укључујући и часне сестре, докторе и асистенте, аутоматски ће бити екскомунициран из цркве.
Овакве мјере безбједности и страх од цурења информација нису без разлога. Пред сам почетак избора, кардинали су новинама одавали стратешке информације, највјероватније информације које иду у корист њиховим кандидатима или темама.
Званичници у Ватикану чак су рекли кардиналима да прекину да причају са новинарима а у посљедњем тренутук отказана је и конференција за новинаре, након што су новине у Италији објавиле детаљне информације о томе шта је говорено прије почетка конклаве.
Уз све ове проблеме, Ватикан сада мора да мисли и на новог непријатеља – Твитер.
Док је избор папе у току, остаје да се види да ли су све ове мјере заиста довољне да се спријечи жеља човјечанства за ексклузивном информацијом и да ли ће виера успети да надјача технологију.
И данас, другог дана гласања за избор новог папе, црни дим се надвио над димњаком Сикстинске капеле, што значи да је и друго гласање биле неуспјешно.
Кардинали Римокатоличке цркве, њих 115, наставили су другог дана конклаве у Сикстинској капели да покушавају да изаберу свог новог поглавара.
Црни дим пуштен је и синоћ из димњака Сикстинске капеле, што је означило да нови папа, како се и претпостављало, није изабран првог дана конклава.
Кардинали ће наставити да гласају у још два круга, а ако нови поглавар Римокатоличке цркве не буде изабран, гласаће се још двапут поподне.
Ако ни послије четвртог и петог круга, нови папа не буде изабран, гласаће се и у четвртак по истом распореду.
Када папа буде изабран, из димњака Сикстинске капеле изаћи ће бијели дим и огласиће се звона базилике Светог Петра.
Портпарол Ватикана Федерико Ломбарди је изјавио у уторак да ће конклава трајати два до највише четири дана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.