Књига “Бјекство из логора 14” – свједочанство из пакла

Пјонгјанг - Књига “Бјекство из логора 14”, је својеврсно свједочанство о бруталности комунистичког режима у Сјеверној Кореји гдје и данас постоје концентрациони логори, преноси РТС.

Аутор књиге скреће пажњу на то да је јавност на Западу заборавила на логоре, од силних вијести о нуклеарним пробама и лансирању сателита.

Новинар Блејн Харден објавио је књигу “Бјекство из логора 14”, која је написана према причи младића који је успио да побјегне из Северне Кореје.

Према оцјенама критичара, књига је својеврсно свједочанство о бруталности комунистичког режима у Сјеверној Кореји гдје и данас постоји пракса концентрационих логора из доба нацизма или гулага из доба Совјетског савеза.

Вјерује се да је око 200.000 Сјевернокорејаца затворено у радним логорима, а Шин Донг Хјук, рођен и одрастао у злостављању, глади, мучењу и премлаћивању, свједочећи о ликвидацијама, једина је позната особа која је успјела да побјегне.

Међународна заједница се фокусира на нуклеарне амбиције Сјеверне Кореје, а медији се често баве гротескном страном династије Ким, док ће читаоци Шинове биографије откривати истину с мучнином у желуцу, истиче Харден.

Аутор књиге у тексту у америчком магазину Тајмс осврће се на заборав западне јавности на проблем људских права у Сјеверној Кореји, који је бачен у страну послије доласка на власт Ким Џонг Уна, најављених нуклеарних проба и неуспјешног лансирања сателита.

Он чак и цитира један од налога на Твитеру, гдје корисник који се потписује као Ким Џонг Број 1, износи низ сатиричних порука, заборављајући каквом земљом влада прави Ким Џонг Ун.

Харден упозорава да је књига и упозорење западној дипломатији, која је пропустила да озбиљно проговори и осуди сјевернокорејску праксу радних логора.

Шин је рођен као Шин Ин Гуен 1982. у „Логору 14” гдје је затворено око 15.000 затвореника и који се сматра једним од шест најгорих у Сјеверној Кореји, иако власти негирају њихово постојање.

Шинов “злочин” је што је син мушкарца чија су браћа побјегла из Сјеверне Кореје, а многи затвореници „Логора 14” плаћају “туђе гријехове”, јер тоталитарна држава кажњава политичке неистомишљенике.

У школи, гдје дјецу припремају за исцрпљујући рад у рудницима угља или текстилним фабрикама, Шину и другој дјеци усадили су да морају тешко да раде “како би спрали гријехе својих родитеља”.

Прво Шиново сјећање је на ликвидацију којој је присуствовао када је имао четири године.

Сјећа се да је крао храну од мајке како би заварао глад и да је хватао и пекао пацове.

Као седмогодишњак памти смрт ученице у разреду коју је учитељ тукао до смрти дрвеном палицом, јер је украла пет зрна кукуруза.

Како је логор био једина стварност коју је познавао, Шин није био ни љутит ни тужан и вјеровао је да су казне праведне и поштене, па не чуди да је издао мајку и брата који су планирали бјекство.

Гледајући мајчино смакнуће осјећао је само бијес, јер је због ње био мучен готово до смрти и вјеровао је да је то била посљедица ''њеног неразумног и себичног плана”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.