Кина магнетима мијења енергетску слику свијета

ПЕКИНГ - Кина је направила један од најзначајнијих корака у глобалној трци за освајање контролисане термонуклеарне фузије – технологије коју многи научници називају „светим гралом енергетике“.

Кинески институт за физику плазме при Кинеској академији наука саопштио је да је успјешно завршено тестирање суперпроводних магнета за будући термонуклеарни реактор нове генерације CFETR (China Fusion Engineering Test Reactor). Управо ови магнети представљају најсложенији и технолошки најзахтјевнији дио читавог система.

Магнети који држе „мало Сунце“

Унутар фузионог реактора плазма достиже температуру већу од 100 милиона степени Целзијуса, што је неколико пута више од температуре у језгру Сунца.

На тим температурама не постоји материјал који би могао да издржи директан контакт са плазмом. Зато се она држи у ваздуху снажним магнетним пољем.

CFETR ће користити шест огромних тороидалних магнета, од којих сваки тежи чак 582 тоне, као и централни соленоидни магнет који производи снажно промјенљиво магнетно поље и покреће струју у плазми.

Успјешно тестирање ових компоненти значи да је Кина савладала једну од највећих препрека у изградњи реактора.

Испред међународног пројекта ITER?

Кинески CFETR требало би да почне са радом око 2030. године, што би било неколико година прије међународног пројекта ITER, који се гради у Француској и чији се почетак рада очекује средином сљедеће деценије.

Разлика је веома важна.

Док је ITER прије свега експериментални реактор који треба да докаже да је производња енергије фузијом технички могућа, Кина жели да њен реактор направи корак даље и покаже да се добијена енергија може испоручивати електроенергетској мрежи.

Ако тај циљ буде остварен, Пекинг би могао да стекне огромну технолошку предност у области која ће одредити енергетику XXI вијека.

Гориво које би трајало милијардама година

Главни разлог због кога научници деценијама улажу огромне напоре у развој фузије јесте готово невјероватна количина потенцијалног горива.

Деутеријум, тешки изотоп водоника који се налази у морској води, практично је неисцрпан ресурс. Процјене показују да би расположиве резерве могле да обезбиједе енергију човјечанству десетинама милијарди година при садашњој потрошњи.

За разлику од класичних нуклеарних електрана, фузиони реактори не користе уранијум нити производе велике количине дуготрајног радиоактивног отпада.

Ипак, пут до комерцијалне фузионе енергије још није завршен.

Већина данашњих пројеката, укључујући CFETR и ITER, користи смјесу деутеријума и трицијума.

Проблем је што се трицијум практично не налази у природи, већ мора вјештачки да се производи, што значајно повећава цијену будуће производње електричне енергије.

Због тога научници развијају технологије које би омогућиле да се трицијум производи директно унутар реактора из литијума, док се паралелно истражују и реакције које уопште не користе трицијум, попут фузије деутеријума или реакција деутеријума и хелијума-3.

Међутим, такви процеси захтијевају још више температуре и далеко снажнија магнетна поља, што представља нови велики технолошки изазов.

Борба за енергетску доминацију

У развоју фузионе енергије учествују највеће свјетске силе – САД, Кина, Европска унија, Русија, Индија, Јапан, Јужна Кореја и друге државе.

Онај ко први успјешно комерцијализује ову технологију могао би да стекне огромну економску и геополитичку предност, јер би располагао практично неисцрпним и чистим извором енергије.

Због тога се успјешно тестирање кинеских суперпроводних магнета не посматра само као научни успјех, већ и као сигнал да је трка за енергију будућности ушла у нову, много озбиљнију фазу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.