Како Путин успјева да избјегне шпијунирање страних служби?

Time
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Како Путин успјева да избјегне шпијунирање страних служби?

Предсjедник Русије Владимир Путин не користи мобилни телефон нити је велики љубитељ технологије и због тога је америчким шпијунима јако тешко да га прислушкују.

Почетком мjесеца Русија је почела да преузима Крим, а шпијунске агенције САД наишле су на забрињавајућу тишину на мjесту које су најпажљивије ослушкивали – дигитални простор око Владимира Путина и његових војних шефова.

Тајне службе нису успjеле да пресретну било какву комуникацију на почетку инвазије Крима.

Међутим, без обзира на машту шпијуна, објашњење за ово је знатно простије него што су они очекивали: Путин, по сопственом признању, нема телефон који би САД могле да прислушкују, а није га могуће ни звати човjеком интернета.

Колико год се ово чинило чудним у 21. вијеку, Путинове донекле застарјеле навике комуникације чине га јако тешком метом за прислушкивање. За разлику од њемачке канцеларке Ангеле Меркел чији телефон је био компромитован и коју су тајне службе САД прислушкивале годинама.

Са друге стране, Путин не шаље SMS поруке, нити га занимају друштвене мреже. Све потребне информације добија на дневним састанцима са својим тајним службама.

„Да посjедујем мобилни телефон, он никада не би престајао да звони. Чак и када ми кућни телефон зазвони, ја се не јављам", изјавио је Путин једном приликом.

Иако се све ово може чинити чудно за вођу земље која има више активних телефона него житеља и више интернет корисника од било које земље у Европи, ова Путинова технофобија представља дио традиције у Русији.

У питању је традиција која је старија од телефона и која сеже у вријеме када је ова земља била индустријска полицијска држава.

У вријеме Совјетског савеза прислушкивање је било толико уобичајено да су се људи стално подсјећали да је путем телефона дозвољено дијелити само оне најбезначајније ствари.

У Путиновом случају, Кремљ издваја велики напор како би разговори остали приватни. Руска школа криптографије већ дуго времена представља брану страним тајним службама када су ови разговори у питању.

Почетком 2009. године америчке и британске тајне службе покушале су да прислушкују Дмитрија Медведева, који је тада био предсједник Русије, током самита свјетских вођа у Лондону.

Они су тада успјели да подметну прислушкиваче, судећи по документима до којих је дошао британски лист Гардијан, аил нису успјели да побједе безбједносне мјере које је поставио Кремљ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.