Како је Шамил Басајев открио узроке сукоба Јерменије и Азербејџана: Вјерске разлике у другом плану

Сукоб Јерменије и Азербејџана у вези са регијом Нагорно-Карабах вуче дубоке коријене, а иако су Јермени православци, а Азербејџанци муслимани, узрок сукоба нису вјерске разлике, већ национализам и етничка нетрпељивост ова два народа.

Да је то тако најбоље свједочи податак да је чеченски терориста Шамил Басајев на почетку сукоба ове двије земље са контингентом својих сабораца половином 1988. године учествовао на страни Азербејџана у борбама за град Шуши. Басајев, који је ширу “популарност” стекао касније у првом и другом руско-чеченском рату, за руске медије је изјавио да је “током своје каријере његов батаљон само једном поражен и то у Нагорно-Карабаху у борби са Јерменима”. Међутим, много интересантнија је његова тврдња да је “повукао своје снаге из конфликта зато што се рат више водио због национализма него због религије”.

И док национализам представља основни узрок сукоба, темеље конфликта успоставио је бивши совјетски вођа Јосиф Висарионович Стаљин. Водећи се паролом: “Завади па владај”, Стаљин је одиграо главну улогу 1923. године, када је Нагорно-Карабах са већинским јерменским становништвом добио аутономију, али у оквиру Азербејџанске Совјетске Социјалистичке Републике.

Овонедјељни почетак новог или боље речено наставак рата ове двије земље које су примирје склопиле 1994. године, али без потписаног мировног споразума, резултат је нагомиланих тензија и тињајућег национализма, којег никада није недостајало под Кавказом, а чије темеље је ударио управо бивши вођа СССР-а. Нагорно-Карабах је регија у којој живи око 150.000 становника и формално-правно је дио Азербејџана, који је вијековима насељен етничким Јерменима.

У поређењу са балканским приликама, дио аналитичара Нагорно-Карабах пореди са јужном српском покрајином Косовом и Метохијом, које су кроз историју демографски заузели етнички Албанци и самопрогласили независност, док други дио сматра да је најпригодније ставити знак једнакости између Нагорно-Карабаха и некадашње Републике Српске Крајине. Како год, остаје чињеница да узроци сукоба који је ескалирао пред крај совјетске владавине 1988. године леже у нетрпељивим националним разликама између Јермена и Азербејџанаца, што поређење Нагорно-Карабаха са балканским приликама чини сасвим пригодним.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.