Како је пао Никола Саркози

ПАРИЗ - Када се 2008. године Никола Саркози оженио познатим моделом и пјевачицом Карлом Бруни у Јелисејској палати, сигурно је размишљао о томе колико је брзо освојио готово све: од 2007. био је предсједник Француске и брзо је добио надимак „суперпредсједник“, због своје снажне личности.

Исто тако брзо, само 11 недјеља након њиховог упознавања, освојио је и до тада заклету дјевојку, Карлу Бруни. Међутим, оно што није знао јесте да, колико је брз био пут од предграђа средње класе до Шанзелизеа, толико је стрмоглав и његов пад из елитних кругова, у ћелију од само девет квадрата, у затвору Ла Санте.

Намргођен, с готово укоченим изразом уморног лица, 70-годишњи Саркози, који је некада био познат по интензитету и неисцрпној енергији, изгледа да више нема снаге за борбу.

„Спаваћу у затвору уздигнуте главе“

Као „копиле“ (како је сам себе називао, због свог скромног поријекла), син мађарског имигранта који се на политичку сцену попео „ниоткуда“ до самог врха, предсједник који је обожавао раскош и моћ схвата да ће бити први који ће отићи у затвор. „Спаваћу у затвору уздигнуте главе“, изјављује на суду, наглашавајући да је у питању кредибилитет француског правосуђа.

Када је из уста судије чуо пресуду за криминалну завјеру у случају оптужбе да је финансирао своју предизборну кампању 2007. године, готово да није могао да вјерује. „Како можете некога осудити без ‘пушке која се дими’?“, говорио је и понављао судијама, које је бијесно изазивао да пронађу „бар један цент“ илегалног финансирања од стране Гадафија.

Љубавна прича: Карла Бруни мијења курс

Упркос предвиђањима да ће га оставити, Карла Бруни је уз Саркозија остала све до данас. Иако су многи сумњали у њихов брак због њене репутације и политичких разлика (она је љевичарка, а он десничар), Бруни је остала вијерна. Стала је уз њега и на врхунцу каријере, и у најтежим тренуцима, када га је Франсоа Оланд „збацио с трона“. Постала је његов алтер его.

Њену лојалност показала је и у судници. По изласку из суднице, Бруни је с горким осмјехом на лицу скинула сунђер с логоом Медиапарта – медија који је открио скандал – и бацила га на земљу. Многи су прокоментарисали да је „Карла Бруни научила да каже много, а да не проговори ни ријеч“.

Гадафијев „дух“ га прогања

Саркози је вјероватно био један од главних криваца за пропаст и насилан крај Моамера Гадафија. Осветио се за оно што је он доживио као издају и ударац у леђа.

2007. године: Саркози, као новопечени предсједник, дочекује Гадафија уз све почасти, наговјештавајући успон Либије на геополитичкој сцени.

2011. године: У јеку „наранџастих револуција“, Саркози се придржава линије НАТО-а и окреће леђа Гадафију, подржавајући побуњенике.

Гадафијев син, Саиф ал-Ислам, први пут је 2011. оптужио Саркозија да је примио милионе од новца његовог оца. Годину дана касније, то је потврдио и Гадафијев преводилац Мофта Мисури, тврдећи да је Гадафи лично рекао да је Либија пребацила 20 милиона долара за Саркозијеву кампању.

Од предсједничке палате до затворске ћелије

Саркози се суочио с двије велике афере које су му уништиле каријеру:

Случај прислушкивања: У 2014. години, власти су пратиле његове телефонске разговоре с адвокатом. Откривено је да је Саркози, под псеудонимом „Пол Бисмут“, покушао да подмити судију како би добио информације о текућим истрагама. Осуђен је на три године затвора, од чега једну у кућном притвору с електронском наруквицом.

Либијски скандал: Истрага је утврдила да је Саркози знао за илегално финансирање кампање од стране Гадафијевог режима. Осуђен је на пет година затвора, уз новчану казну од 100.000 евра и одузимање политичких права.

Ово је први пут у модерној историји Француске да је бивши предсједник осуђен на тако тешку казну. Он је први шеф државе послије Филипа Петена који ће отићи на одслужење казне.

Иронија је горка: Саркози, који се некада представљао као „предсједник раскида“ и обећавао да ће „очистити“ јавни живот, данас је више повезан са судницама него са својим политичким иницијативама. Иако се 2012. године, након пораза од Оланда, заклео да „више нећете чути за мене“, показало се да је то лажно обећање.

Саркози данас нема активну улогу у политици, али је и даље утицајна фигура у француској десници. Иако више није на првој линији, сусрети са Емануелом Макроном и даље подстичу спекулације. Свјетло рефлектора које га је некада обасјавало, сада се претвара у пригушену светлост ћелије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.