Како је NATO освајао Европу

Москва - Поводом 65. годишњице NATO пакта, Раша Тудеј са стручњацима анализира историјат Алијансе, досадашње интервенције, као и тренутне односе са Русијом.

На 65. годишњицу од стварања NATO-а дебата о експанзији Сjеверноатланског пакта отвара многа питања, са незаобилазним скретањем пажње на прекршено обећање дато Русији након спуштања Гвоздене завjесе да свој утицај не шири на Исток

„Посљедњих 65 година NATO није урадио ниједну добру ствар", сматра Дебра Свит из покрета Свијет без ратова не може да чека.

„За почетак интервенције у Авганистану нису допринијеле ничему осим што су ту земљу довеле до потпуног хаоса. Затим бомбардовање Југославије 1999. године у коме је на стотине цивила страдало и повређено укључујући и дјецу, а све под паролом хуманитарне мисије. Мисија у Ираку 2003. године коју су водиле САД и Велика Британија однијела је много жртава у разноразним ваздушним и терористичким нападима. 2009. интервенисали су у Либији против побуњеничких снага", наводи се у прилогу који је припремио Раша тудеј.

„То није било обезбјеђивање сигурности грађанима те земље, то је био акт агресије према другој земљи", сматра Рас Бејкер, уредник портала Whowhatwhy.com.

„Иако на папиру стоју да су NATO има за циљ колективну одбрану, ниједна од NATO земаља није била нападнута", додаје се у прилогу.

„САД користе NATO да би показале сопствену снагу владара свијета", тврди адвокат Ева Голингер.

„Једина заштита од интернационалних закона NATO-а је чињеница да иза њега стоје САД и Пентагон велике политичке и економске моћи, у другом случају лидери NATO били би осуђени у Међународном суду", рекао је Брајан Бекер, директор Антиратне каоалиције.

„Нато се на годишњицу сусреће са питањем да ли је његов опстанак потребан, с обзиром да његов првобитни непријатељ СССР више не постоји, те би стога било логично да је његова мисија завршена. Али, NATO предвођен Америком одбија да прихвати да је у протеклих 65 година дошло до промјене свјетског поретка и покушава да своја крила надвије над новим територијама", закључак је прилога РТ.

Референдум на Криму и његово припајање Русији узроковало је много тензија и поново је NATO почео да подсјећа на своје приствуство и снагу војним везбама у близини руске границе, вјежбама у ваздуху над територијом балтичких земаља, а и сама Украјина укључила је своје војне јединице у вјежбе које Нато изводи у земљама чланицама у источној Европу. Москва понавља да нема намјеру да икога нападне, али то изгледа није довољно Западу, јавља РТ.

„САД ће покушати , као и до сада да са осталим чланицама што више инвестира у војне снаге, али се то неће десити због неповољне економске ситуације у којој се налазе„, рекао је Даглас Мек Грегор, пензионисани пуковник америчке војске.

Иако је NATO заоштрио односе са Русујом и даље од Русије очекује кооперацију у случају Авганистана, тако да ови опречни ставови NATO-а и САД-а само показују да они покушавају да извуку најбоље за себе из новонастале кризе, наводи РТ.

„NATO је одувијек био оруђе Америке да кроз застрашивање допре до што већег тржисте и преузме контролу над енергентима" , закључак је Марк-Антона де Шривера, стручњака за NATO.

Настанак и успон NATO-а

NATO је настао као међународна војна алијанса базирана на Сјеверноатласком споразуму, потписаном 4. априла 1949. године када су се САД, Канада, Португалија, Италија, Норвешка, Данска и Ирска придружиле Бриселском споразуму и оформиле Сјеверноатлански споразумни пакт.

Идеја стварања је била да се објезбеди заштита од инвазије Совјетског савеза. Раних 50-тих двадесетог вијека фокус је био на супротстављању комунизма капитализму у Азији, гдје је серија крвавих сукоба одиграла важну улогу у убијеђивању Европе да је Совјетски Савез екстремно опасан и мора бити спријечен по сваку цијену.

Након уједињења Њемачке, NATO је готово удвостручио број својих чланица , са 16 држава чланица, 1990. године било их је 28.

Руски званичници осјетили су се превареним и оптужили су Запад да не поштује договор који је постигнут током уједињавање Њемачке, а којим се NATO обавезао да не шири свој утицај ка Истоку.

Тадашњи предсједник Совјетског Савеза Михаил Горбачов потврдио је да је NATO обећао да се неће ширити, посебно не ка Истоку. како тај договор није формално документован, Сјеверноатлански пакт се драстично увећавао.

Након распада СССР-а NATO се још агресивније ширио ка Истоку, посебно протекле двије дециније, а 1999. године придружиле су му се и Чешка, Мађарска и Пољска. Једна од највећих експанзија NATO пакта догодила се 2004. године када су чланице постале Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија, а већ 2009. године у чланство су приступиле и Хрватска и Албанија.

Горбачов је стално истицао прекршено обећање и незадоволство политиком САД-а.

Како се наставило ширење Алијансе на земље Балтика и источне Европе појачавала се тензија.

Предсједник Русије Владимир Путин је 2008. година након пропалих преговора са NATO-ом изјавио да ће стационирање јаког милитантног блока у близини руске границе бити протумачено као директна претња сигурности земље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.