Када распад почне, тешко је стати

ЛОНДОН - Нико не предвиђа да ће Британију распарчати етничко крвопролиће, али постоји неколико упадљивих правних и политичких паралела између онога што се догодило Југославији и онога што се може десити Уједињеном Краљевству, каже се у тексту Тима Џуде, угледног новинара британског "Економиста" и дугогодишњег дописника са Балкана.

Прије 20 година Југославија је растурана у крви, а у центру свјетске пажње била је драматична опсада Сарајева. Сада Британци почињу да размишљају о балканизацији Уједињеног Краљевства. Aпсурдно? Управо то је оно што су Југословени мислили прије него што им се земља распала, тврди Џуда.

Прво, мало историје. Шкотска национална партија (СНП), која се залаже за независност, добила је прошлогодишње изборе у Шкотској са 45,4 одсто гласова. Aнкете, међутим, показују да само око једне трећине Шкота подржава независност од Уједињеног Краљевства. СНП се нада да ће успјети да промијени тај однос до прољећа 2014. године, за када је планиран референдум о независности.

Шкотска има парламент од 1999. године. Енглеска га нема. Та неусаглашеност, жале се неки Енглези, значи да Шкоти могу, кроз британски парламент, да учествују у одлучивању по одређеним питањима која се тичу Енглеске, као што је више образовање, док истовремено немају ингеренције над истоврсним питањима која су пренијета Шкотима.

Џуда у тексту истиче да је прикладан за поређење примјер Србије и Косова. Прије него што је аутономни статус Косова укинут 1989. године, Срби су се жалили да су косовски посланици у српском парламенту могли да одлучују о питањима битним за Србију, али да супротно није било могуће.

Разлике су очигледне. Шкоти и Енглези нису прогањали једни друге сјећањима. Енглези не сматрају Шкотску колијевком своје нације, као Срби Косово. Не постоје енглески или велшки манастири у Шкотској, или шкотске енклаве у Енглеској.

- Ипак, запањен сам колико често се у Шкотској праве референце на Балкан. Један званичник СНП ми је објаснио да Шкотска више личи на Црну Гору него на Косово. Хтио је да каже да би шкотска независност прије била споразумни развод, праћен релативном хармонијом прије него годинама натезања и напетости - наводи се у тексту.

Aко Шкотска напусти Уједињено Краљевство, тврде Шкоти који се залажу за независност, она и остатак Велике Британије би подједнако биле насљеднице, пошто би унију Енглеске и Шкотске, склопљена 1707., вољно раскинуле обје стране. Релевантан примјер је Чехословачка, гдје су и Чешка и Словачка сматране државама насљедницама послије "плишаног развода" из 1993. године.

Спор може изгледати волшебно, али је значајан. Да ли би независна Шкотска, на примјер, и даље била чланица Европске уније? Не, тврде противници независности, морала би поново да се кандидује за чланство. Бесмислица, тврди СНП, истичући да никада не би ни напуштала ЕУ.

Неки дају друго, мање ласкаво поређење са Балканом:

- Да ли неко озбиљно предлаже да се Шкотска стави иза Aлбаније и Македоније, да чека у реду за улазак у ЕУ? То је лудост - истиче портпарол СНП, задужен за међународне односе и одбрану, Aнгус Робертсон.

Још један елемент је ефекат могуће шкотске независности на Сјеверну Ирску, гдје историја протестантско-католичких непријатељстава подсјећа на боданске потешкоће, сматра Џуда. Патрик Грегори, новинар из Сјеверене Ирске, каже да би шкотска декларација о независности "дефинитивно поново покренула нестабилност".

Можда најзначајније спорно питање је нафта у Сјеверном мору (да не помињем гас). Уједињено Краљевство има права на 16 од 23 билиона барела црног злата, које тек треба да буде ископано. Линија разграничава енглеска и шкотска риболовна права. Око 95 одсто енергетских резерви лежи на шкотској страни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.