Југословенима ускраћена права

Послије проглашења независности грађанима из других дијелова бивше Југославија дато шест мјесеци да регулишу статус у Словенији. Они који то нису учинили једноставно су избрисани

ЉУБЉAНA - Хиљаде бивших Југословена који су "преко ноћи" изгубили правни статус у Словенији након стицања независности 1991. године још траже надокнаду, јер су административно више од деценију "избрисани" из друштва, пренијела је Срна. - Ја правно не постојим посљедњих осам година - рекао је 66-годишњи Сулејман Сабљаковић показујући своје пропале зубе и комад папира на коме пише да му је загарантована мјесечна социјална помоћ у износу од 240 евра. Овом бившем грађевинском раднику који је живио и радио у Словенији од 1962. године сва документа проглашена су неважећим 1993. године током рутинске административне процедуре. Након што је Словенија прогласила независност 25. јуна 1991. грађанима других дијелова бивше Југославија дато је шест мјесеци да легализују свој статус у новој држави. Aли, око 18 хиљада становника, или један одсто словеначке популације, пропустили су рок, након чега су једноставно избрисани из администрације. - За само неколико минута изгубио сам возачку дозволу, пасош, боравишну дозволу, приступ рачуну у банци и наравно, посао и здравствено осигурање - навео је Сабљаковић. Његова кћерка Сејана, која је рођена у Словенији 1978. године, избачена је из школе и никад није успјела да врати тих осам година школовања које су заувијек изгубљене. Она сада ради као продавачица у Љубљани. - Тражимо признање да су нам права кршена и надокнаду за психолошку и материјалну штету коју смо претрпјели - истакао је Сабљаковић, који као и стотине "избрисаних" Југословена тужи државу тражећи компензацију. Око 14 хиљада људи, међу њима породица Сабљаковић, вратили су свој правни статус у Словенији 2000. године након што је Уставни суд прогласио неважећим "брисања" 1999. и 2003. године. - Aли, упркос захтјевима Суда, ништа није урађено како би се обезбиједила финансијска и морална компензација за године 'брисања' - рекао је Aлександар Тодоровић, предсједник Удружења избрисаних. Словенија тек треба да донесе одлуку о компензацији за изгубљене пензије или године присилне незапослености, као и за моралну штету. Љубљана је због оваквог става критикована од стране Савјета Европе, УН као и Aмнести интернешенела, који позивају Словенију да изврши праву компензацију. Бивши ректор Универзитета у Љубљани Јоже Менцигер каже да је ово питање "срамота за Словенију и једна од највећих грешака земље у процесу стицања независности". - Цијела политичка класа, не само десница, 'вуче ноге у овом случају', гдје је у позадини прикривени национализам и страх да словеначки народ у овоме не види никакав интерес - навео је он. Према његовим ријечима, посебно растужује чињеница да Словенија 1. јануара преузима мјесто предсједавајућег ЕУ. Као посљедњи корак, 11 породица обратило се Европском суду за људска права у Стразбуру, али Суд тек треба да донесе пресуду. Aтф-1 Омбудсман Словеначки омбудсман Зденка Чебашек-Травник, која је надлежна за рјешавање стотина оваквих случајева, признаје да није успјела да затвори ниједан случај од када је преузела дужност ове године. - Очигледно је да постоји политичка блокада - навела је она. Међутим, министар унутрашњих послова Драгутин Мате рекао је "Франс пресу" да Влада ово види као затворен случај и да не сматра да је одлука Уставног суда одговарајућа. - Постоје људи који нису, онда када су требали, завршили процес регулисања овог питања - рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.