Јерусалим, дом религија, утјехе и вјере

Сваке године хиљаде ходочасника стижу у Јерусалим да прослави Васкрс, дан када хришћани вјерују да је Исус васкрсао из мртвих након што је разапет.

За хришћане Јерусалим је свети град који је историјско и географско мјесто почетка хришћанске религије и помиње се у Новом завјету више од 100 пута. Историја града сеже уназад до четвртог миленијума прије нове ере, што га чини једним од најстаријих градова у свијету, а о значају Јерусалима говоре и његови други називи као што су Златни град, Пупак свијета, Светилиште свих светилишта... По библијском вјеровању, Исус је овдје донесен убрзо послије рођења, ту је касније истјерао трговце и мјењаче новца из храма и ту је вечерао са апостолима.

Током Свете недјеље израелска полиција обично повећава мјере безбједности широм јерусалимског Старог града, јер овај град поред значаја за хришћанство има велику важност за друге двије велике монотеистичке религије јудаизам и ислам, што је кроз историју изазивало бројне сукобе.

Хришћанима је најважнија посјета Виа Долоросе, пута Исусовог страдања, којим је прошао носећи крст на којем је разапет на Голготи, гдје се налази црква Светог васкрсења или црква Светог гроба.

Пут Исусовог страдања, којим је ишао од изрицања смртне пресуде до васкрснућа, почиње од Лавље капије и састоји се од 14 станица на којима су израђене капеле и цркве, све до мјеста на којем је разапет и васкрсао.

Црква Светог гроба је најсветије хришћанско мјесто у Јерусалиму. Вјековима стару цркву дијели шест хришћанских деноминација, грчки православци, римокатолици, јерменски православци, египатски Копти те сиријски и етиопијски православци. Сама гробница се налази у центру цркве и у њој је обиљежено мјесто гдје је Исус био сахрањен и одакле је васкрсао. Доље се налази Анђеоска капела, гдје се Исус након васкрснућа појавио пред Маријом Магдаленом.

У тој се цркви сваке године на Велику суботу уочи православног Васкрса јавља Благодатни огањ, односно пламен, који се по тврдњи вјерника чудесно појављује на Светом гробу, а који за вјернике представља видљиво јављање Духа светога и потврду Исусовог васкрсења.

Благодатни огањ се "призива" након што се претходно провјери да у храму не постоје било каква запаљива средства. Јерусалимски патријарх сам улази у цркву, моли се и први прима огањ на своју свијећу и предаје га осталима.

Ходочасници могу да купе сноп од 33 везане свијеће, које симболизују године Исусовог живота, а које могу да се упале пламеном Благодатног огња и однесу кући. Тај сноп свијећа увијек када се касније упали гори тим пламеном, који може да се пренесе и на другу свијећу.

Свети пламен се преноси до Витлејема, по вјеровању мјеста рођења Исуса Христа и у специјалним посудама у друге православне земље. Обред у вези са чудом Светог пламена је вјероватно најстарији непромијењени хришћански обред на свијету. Најстарији записи сежу чак до четвртог вијека и многи извори свједоче о том чуду са страхопоштовањем. Свима је заједничко то да се ово чудо догађа на истом мјесту истог дана и у оквиру истог богослужног обреда.

Посљедње часове Велике суботе, пред васкршње јутро, вјерници три пута обилазе око цркве. Послије сваког круга заустављају се пред затвореним вратима храма. У цркви влада мрак. Сва свјетла и свијеће су погашене. То су посљедњи тренуци прије бљеска васкршње радости, када се црквене двери отварају и звона звоне. Храм је обасјан свјетлошћу. Васкршња зора за вјернике је оваплоћење догађаја описаних у јеванђељима, када је анђео Господњи рекао: "Ви се не бојте; знам наиме да тражите Исуса распетога. Нема га овдје. Јер васкрсе као што рече".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.