Једино пингвини немају брига око Фокланда

ЛОНДОН, БУЕНОС АЈРЕС - Тридесет година послије аргентинско-британског рата око Фокландских острва ратни ожиљци и даље постоје.

Аргентина је 1982. године упала са својим трупама на Фокланде, који се налазе 400 километара од аргентинске обале и 12.700 километара од Велике Британије, али је територија била под британским суверенитетом.

Током 74 дана, колико је трајао сукоб, погинуло је 907 људи. Међу њима је 649 Аргентинаца и 255 британских војника.

Острвљани, њих нешто више од 3.000, колико их данас живи на Фокландима и који су већином британског поријекла, и данас имају живо сјећање на те догађаје, а посљедице су видљиве.

Прелијепа пјешчана плажа одмах поред градића Стенлија неупотребљива је за људе, јер су Аргентинци ту својевремено поставили минско поље. Безбједни су једино пингвини, који ту долазе у великом броју, јер су превише лаки да би активирали мине.

Житељи Фокланда кажу да их брину свакодневни прелети аргентинских авиона и проласци бродова јер страхују од могућих нових невоља. Аргентина већ деценијама води економску и дипломатску кампању за добијање Фокланда под свој суверенитет, објавила је агенција АП.

- Иако је 30 година прилично дуго, с друге стране, као да је јуче било. Чим почну пријетње, све се одмах враћа. То људе чини нервознима. Не вјерујемо да ће употријебити војну силу, али и оно што раде нам не помаже - каже становник Фокланда Тони Смит и додаје да су готово сви Аргентинци које је упознао били потпуно коректни према њему.

С друге стране, Аргентинци себе такође виде као жртве. Већина је своју љутњу усмјерила на британску историјску улогу главне колонијалне силе, иако Фокландска острва више нису британска колонија.

За рат из 1982. Аргентинци такође криве и војну хунту, која је тада владала Аргентином. Без обзира на све, војна интервенција је, међутим, имала велику подршку у Аргентини у то вријеме, додаје АП.

Анкете и данас показују да већина Аргентинаца сматра да су Фокланди њихови. Они зато поздрављају кампању свога предсједника Кристине Фернандес усмјерену на добијање суверенитета над Фокландима.

Обичне војнике су аргентински официри малтретирали у то вријеме, тјерајући неке од њих буквално да гладују или да се смрзавају у одјећи која је била намијењена субтропској клими, а не клими која влада на Фокландима.

Ратни ветеран Аргентинац Густаво Пирих каже да су официри у његовој чети војницима давали само воду, док су они сами јели месо и кромпир. Он је својевремено о томе свједочио пред аргентинским судом.

Он и данас има проблема са промрзлинама на ногама које је задобио због хладног времена и неадекватне обуће. Пирих такође пати од посттрауматског стреса и има повремене нападе панике.

- Били смо врло млади, потпуно невини. Нико није мислио да ћемо ићи у рат. Нисмо ни знали шта је рат - каже његов колега Позо, који је један од ријетких који је преживио потапање брода "Генерал Белграно", док његових 323 другова то није.

То је први пут у историји да је један брод потопила нуклеарна подморница. Британски "Освајач" потопио је аргентински брод са два торпеда, а потапање се десило на око 400 километара од спорних острва.

Тек десет година послије рата аргентински ветерани добили су право на војне пензије. Прва клиника за менталне болести која се бави само психичким проблемима аргентинских ратних ветерана отворена је тек прије 30 дана и већ има 439 пацијената.

Гробови

Готово на половини надгробних плоча погинулих аргентинских војника данас и даље стоји "Познати само Богу", јер нису идентификовани њихови посмртни остаци зато што нису имали плочице са именима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.