Избори у Марађској: Дуел Трампа против Урсуле фон дер Лејен

БУДИМПЕШТА - Избори у Мађарској који се одржавају 12. априла, превазилазе значај једне средњевропске државе која има око 10 милиона становника. Мажња јавности широм свијета то потврђује.

Орбанова странка Фидес је на власти већ 16 година, а ови избори ће у великој мјери одредити не само судбину Мађарске, већ имају утицај на односе у читавој ЕУ.

У знак подршке Орбану у Мађарску је стигао амерички потпредсједник Венс. Са друге стране, удружена опозиција коју предводи Петер Мађар и његова странка Тиса, има подршку ЕУ. 

Различити су и резултати анкета које су се бавиле предвиђањем резултата. У последњој седмици кампање појавила се анкета релевантне агенције која предвиђа да Тиса може да освоји и двотрећинску већину! То је велики преокрет након што се сматрало да владајућа странка има благу или нешто већу предност. Орбан се са друге стране позивао на потпуно друга страживања која му дају предност, тврдећи да су она која иду у прилог Мађару лажирана.  

Како се може видјети на сајту Политико, који заступа ЕУ агенду, крајем марта Тиса је била на 49 одсто подршка, а Фидес на 39. Према једној анкети коју је објавио Петер Мађар на друштвеним мрежама, партија коју предводи има чак 56 одсто гласова, док је Фидес на 37 одсто. 

Борба САД и ЕУ у Мађарској

Каријерни српски дипломата Зоран Миливојевић изјавио је данас да парламентарни избори у Мађарској превазилазе само мађарски значај, и оцијенио да ће ови избори представљати одмеравање снага на релацији Вашингтон-Брисел с обзиром на то да се никада није десило да потпредседник САД уочи избора подржи једног кандидата на најдиректнији начин, уз критике Европе и европске политике.

Миливојевић је за Танјуг рекао, говорећи о парламентарним изборима у Мађарској који ће бити одржани у недељу, да све што је амерички потпредседник Џеј Ди Венс изјавио током своје посете Будимпешти представља потврду једне политике и подршке мађарском премијеру Виктору Орбану који заступа политику Америке у овом тренутку, која је другачија од политике Брисела и Европске комисије.

"То одмеравање је суштина значаја ових избора. Уколико Орбан победи то је афирмација политике коју он заступа а која је на линији онога што заступа актуелна америчка администрација. Победа Орбана би значила већу тежину те политике и јачи утицај те политике у односима у Европи. То би била афирмација политике суверенизма, противратне опције која доминира у Бриселу и политике која подразумева нове глобалне односе и Европу са Русијом", оцијенио је Миливојевић.

Како је навео, уколико Орбан изгуби на овим изборима, онда би то био ветар у леђа политици коју заступа Европска комисија и Брисел, а то је деблокада кредита од 90 милијарди за Украјину, наставак ратне опције у Европи и решавање украјинског питања за који се залаже бриселска администрација.

Ови избори су одмеравање снага између Доналда Трампа и Урсуле фон дер Лајен, које има један много дубљи значај него што је то било до сада када је ријеч не само о изборима у Мађарској, него о било којим изборима у некој европској земљи, чланици ЕУ и НАТО-а у ситуацији када су трансатлантски односи једна од тема која је у првом плану, изјавио је он.

Изборни систем погодује првопласираном

У Мађарској се користи такозвани мјешовити изборни систем, што у пракси значи да грађани не бирају само странке или само појединце, већ оба. Грађани имају два гласа, једним се бира кандидат из локалне заједнице, а другим се бира политичка странка на нивоу цијеле државе.
 
На тај начин дио парламента чине људи који су директно побиједили у својим изборним јединицама, док други дио чине представници странака, у складу са укупним бројем гласова које су добиле. 
 
Парламент, односно Народна скупштина Мађарске, има укупно 199 посланика. Већи дио, њих 106, долази из локалних изборних јединица, гдје побјеђује кандидат са највише гласова, без обзира на то да ли има апсолутну већину. Преостала 93 мјеста расподјељује се између странака, тако да и оне које нису побиједиле директно у појединим крајевима ипак могу добити представнике, ако имају довољно подршке на нивоу државе.

Гласови кандидата који нису побиједили у изборним јединицама, као и вишак гласова које су освојили побједници се прибрајају укупном резултату њихових странака. На тај начин се повећава пропорционалност система

Да би странка ушла у парламент, мора да освоји најмање пет одсто гласова, док је праг виши за коалиције. Националне мањине имају знатно нижи праг, па лакше добијају своје представнике.

Ко је Петер Мађар

Петер Мађар, рођен 1981. године у Будимпешти, по професији је правник и већи дио каријере провео је унутар система власти коме данас покушава да се супротстави. Годинама је био дио владајуће странке Фидес и радио је на важним државним и европским функцијама.

Његова бивша супруга је Јудит Варга, некадашња министарка правде и високопозиционирана функционерка Фидеса, која је морала да поднесе оставку након што се открило да је предсједница Каталина Новак помиловала човјека који је помогао у прикривању сексуалног злостављања у државном дому за дјецу.

Његов политички преокрет долази 2024. године, када се јавно супротставља систему Виктора Орбана након великог политичког скандала и оптужби за корупцију. Управо тај тренутак га лансира у јавност као "инсајдера" који познаје начин функционисања власти изнутра, што му даје посебну тежину у кампањи.

Убрзо затим преузима и реорганизује странку Тиса, позиционирајући се као лидер опозиције и кандидат који покушава да обједини незадовољне бираче, власт и опозицију. Мађар је 6. априла организовао протестни скуп, тврдећи да су у питању "најмасовније демонстрације против Орбана до сада".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.