Историјски дан за ЕУ: ВБ излазак из кола кошта €60 млрд?

Лондон - Британска премијерка Тереза Меј званично ће прогласити излазак Велике Британије из ЕУ, у складу са чланом 50 Лисабонског уговора.

То је историјски дан - први пут једна земља најављује да напушта европски клуб, пише "Дојче веле".

Након званичне најаве почетка „брегзита", започињу преговори између Велике Британије и 27 земаља-чланица Европске уније.

Главно питање при том гласи: колико Британци морају да плате за развод? Већ сада се спомиње сума од 60 милијарди евра коју Брисел жели да испостави као рачун Великој Британији.

Велика Британија сваке недјеље уплаћује у Брисел 350 милиона фунти. То наводно расипање новца, заговорници „брегзита" су, током кампање за референдум о изласку из ЕУ, свакодневно критиковали. То је податак који се задржао, иако су се заговорници ЕУ жалили да та свота не узима у обзир попуст који имају Британцу, нити то колико земља добија из бриселских благајни.

Одлуку гласача који су подржали „брегзит", премијерка Тереза Меј интерпретира на слиједећи начин: „Вјерујем да су они врло јасно показали да не желе и даље годину за годином да плаћају енормну своту за Европску унију."

И њена влада, као и Горњи дом Парламента, ангажовали су правнике да провјере правно стање и – дошли су до слиједећег закључка: чим Велика Британије иступи из ЕУ, она више није обавезна да плаћа ниједну једину фунту Европској унији. Посланика торијеваца Џејкоб Рис-Мога: „Немамо никакве законске обавезе према ЕУ."

„Брегзит" ће вјероватно бити окончан до прољећа 2019. године. Ипак, текући буџет ЕУ обухвата временски период до 2020. године.

За тај прорачун гласала је и Велика Британија, и тако се обавезала на исплату новчаних средстава – тако на то гледа Брисел. А онда ту су још британски службеници који раде на пословима ЕУ и чије пензије би Лондон такође требало да покрије. Жестоки заговорник „брегзита" Рис-Мог ипак каже: „То су одлични предуслови за почетак преговора."

Велика Британија је тренутно, након Њемачке, други највећи нето-платиша. Уколико Лондон уплаћује мање новца, онда – или земље које плаћају морају да плаћају више, или земље које примају новац, морају да примају мање. Европска унија у целини или земље-чланице појединачно, могле би да туже Лондон уколико не подмири рачун за излазак из Уније. Ипак, премијерка Меј може ка томе да иде опуштено у сусрет – ако је судити по експертизи домаћих правника, каже бароница Кишвер Фокнер, чланица Горњег дома британског Парламента: „То је дио преговора, али то јача позицију британске владе."

Ипак, Британци вјероватно желе да и након изласка из Европске уније профитирају од неких европских програма, попут оних на подручју науке и истраживања. И да себи такође, након планираног изласка из унутрашњег тржишта, обезбједе најбољи могући приступ, како је то изјавила министарка унутрашњих послова Ембер Руд: „Морамо да тежимо највећем могућем приступу заједничком, унутрашњем тржишту. Не знамо колико то кошта, али управо о томе би требало преговарати.

Министар спољних послова Борис Џонсон као узор наводи Маргарет Тачер. Она је 1984. године изнудила попуст за Британце од изнервираних европских партнера: „Присјетимо се самита из Фонтенблоа 1984. године, када је Маргарет Тачер захтијевала назад свој новац. Верујем да је управо то оно што ћемо и ми добити."

Вјероватно ће сукоб око новца бити тема тек на самиту Европске уније крајем 2018. или почетком 2019. године – након целоноћне партије покера, закључује се у тексту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.