Istorijski dan za EU: VB izlazak iz kola košta €60 mlrd?

London - Britanska premijerka Tereza Mej zvanično će proglasiti izlazak Velike Britanije iz EU, u skladu sa članom 50 Lisabonskog ugovora.

To je istorijski dan - prvi put jedna zemlja najavljuje da napušta evropski klub, piše "Dojče vele".

Nakon zvanične najave početka „bregzita", započinju pregovori između Velike Britanije i 27 zemalja-članica Evropske unije.

Glavno pitanje pri tom glasi: koliko Britanci moraju da plate za razvod? Već sada se spominje suma od 60 milijardi evra koju Brisel želi da ispostavi kao račun Velikoj Britaniji.

Velika Britanija svake nedjelje uplaćuje u Brisel 350 miliona funti. To navodno rasipanje novca, zagovornici „bregzita" su, tokom kampanje za referendum o izlasku iz EU, svakodnevno kritikovali. To je podatak koji se zadržao, iako su se zagovornici EU žalili da ta svota ne uzima u obzir popust koji imaju Britancu, niti to koliko zemlja dobija iz briselskih blagajni.

Odluku glasača koji su podržali „bregzit", premijerka Tereza Mej interpretira na slijedeći način: „Vjerujem da su oni vrlo jasno pokazali da ne žele i dalje godinu za godinom da plaćaju enormnu svotu za Evropsku uniju."

I njena vlada, kao i Gornji dom Parlamenta, angažovali su pravnike da provjere pravno stanje i – došli su do slijedećeg zaključka: čim Velika Britanije istupi iz EU, ona više nije obavezna da plaća nijednu jedinu funtu Evropskoj uniji. Poslanika torijevaca Džejkob Ris-Moga: „Nemamo nikakve zakonske obaveze prema EU."

„Bregzit" će vjerovatno biti okončan do proljeća 2019. godine. Ipak, tekući budžet EU obuhvata vremenski period do 2020. godine.

Za taj proračun glasala je i Velika Britanija, i tako se obavezala na isplatu novčanih sredstava – tako na to gleda Brisel. A onda tu su još britanski službenici koji rade na poslovima EU i čije penzije bi London takođe trebalo da pokrije. Žestoki zagovornik „bregzita" Ris-Mog ipak kaže: „To su odlični preduslovi za početak pregovora."

Velika Britanija je trenutno, nakon Njemačke, drugi najveći neto-platiša. Ukoliko London uplaćuje manje novca, onda – ili zemlje koje plaćaju moraju da plaćaju više, ili zemlje koje primaju novac, moraju da primaju manje. Evropska unija u celini ili zemlje-članice pojedinačno, mogle bi da tuže London ukoliko ne podmiri račun za izlazak iz Unije. Ipak, premijerka Mej može ka tome da ide opušteno u susret – ako je suditi po ekspertizi domaćih pravnika, kaže baronica Kišver Fokner, članica Gornjeg doma britanskog Parlamenta: „To je dio pregovora, ali to jača poziciju britanske vlade."

Ipak, Britanci vjerovatno žele da i nakon izlaska iz Evropske unije profitiraju od nekih evropskih programa, poput onih na području nauke i istraživanja. I da sebi takođe, nakon planiranog izlaska iz unutrašnjeg tržišta, obezbjede najbolji mogući pristup, kako je to izjavila ministarka unutrašnjih poslova Ember Rud: „Moramo da težimo najvećem mogućem pristupu zajedničkom, unutrašnjem tržištu. Ne znamo koliko to košta, ali upravo o tome bi trebalo pregovarati.

Ministar spoljnih poslova Boris Džonson kao uzor navodi Margaret Tačer. Ona je 1984. godine iznudila popust za Britance od iznerviranih evropskih partnera: „Prisjetimo se samita iz Fontenbloa 1984. godine, kada je Margaret Tačer zahtijevala nazad svoj novac. Verujem da je upravo to ono što ćemo i mi dobiti."

Vjerovatno će sukob oko novca biti tema tek na samitu Evropske unije krajem 2018. ili početkom 2019. godine – nakon celonoćne partije pokera, zaključuje se u tekstu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.