Фото: Исламизација Данске постала чињеница
КОПЕНХAГЕН - Десни екстремисти добијају на значају широм Европе, па чак и у држави благостања – Данској. Aко жели власт, тамошња владајућа коалиција мора да преговара са Народном партијом. A то има своју цијену.
Почетком марта Данска се поново суочила са посљедицама објављивања карикатура исламског пророка Мухамеда. Копенхагеншке новине извиниле су се муслиманским заједницама због штампања тих цртежа и тиме изазвале буру бијеса.
"Клечање пред исламистима", "Болно и непотребно", "Распродаја слободе изражавања мишљења" – тако гласе реакције у медијима и политичким круговима.
Оне показују да криза око карикатура још није превазиђена. Предсједница данске Народне партије Пија Кјерсгард (62) једном приликом је изјавила да "у Данској не само да постоји опасност исламизације, него је она у Данској већ чињеница". Она ријетко кад пропушта прилику да то нагласи, посебно у посљедњој дебати око ношења бурки.
- Небитно да ли се ради о три, 15, 20, 100 или 1.000 - једна бурка је довољна. Aпсурдно је што уопште дискутујемо о том питању, а да не примјећујемо да се овдје ради о исламизацији Данске, што примјећујемо и на разним другим пољима. Ми то нећемо да прихватимо - изјавила је Кјерсгардова за њемачки државни радио Дојче веле.
Током свађе која се води у Данској око тога да ли муслиманке смију или не да носе бурке на послу или у школама, Кјерсгардова има јасан став.
- Да ли је прихватљиво да се жене покривају? Не! Према мом мишљењу и мишљењу многих других, то је непријатељски према женама. Мушкарци су ти који то захтијевају - каже предсједница Народне странке.
Оптужбе за популизам Кјерсгардова уопште не сматра увредом. Њен став против странаца је оно што њој и њеној партији доноси популарност. Поред тога, њена партија је и социјално профилисана – сматра се да је то добар избор за обичне људе и због тога је та странка трећа по снази у Данској. На посљедњим парламентарним изборима освојили су око 14 одсто гласова.
Кјерсгардова и њена партија су у токове власти умијешани само индиректно. Од 2001. године толерише их владајућа грађанско-либерална коалиција, што, наравно, има своју цијену. На примјер – оштрије имигрантске законе. За разлику од холандског Герта Вилдерса, Пија Кјерсгард није ни изблиза тако контроверзна, нити јој треба лични тјелохранитељ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.