Иран пријети сусједима: Свака помоћ САД је чин рата

ТЕХЕРАН - Иран заузима оштар став према Сједињеним Државама, одбацујући захтјеве за директним дијалогом о свом нуклеарном програму, упозоравајући заливске државе да ће свака подршка могућој војној операцији против Исламске Републике Иран имати страшне посљедице.

Говорећи под условом анонимности, високи ирански званичник рекао је Ројтерс да Техеран није спреман за директне разговоре са Вашингтоном, упркос притисцима америчког предсједника Доналда Трампа. Умјесто тога, Иран инсистира на наставку индиректног дијалога уз посредовање Омана, државе која је традиционално дјеловала као канал комуникације између два противника.

- Индиректни формат нам омогућава да разумијемо колико су озбиљне намјере Вашингтона у проналажењу политичког рјешења - напоменуо је извор.

Према његовим ријечима, упркос могућим потешкоћама, такви преговори би могли да почну у блиској будућности уколико САД покажу спремност да се крећу у овом правцу.

У међувремену, Иран појачава дипломатске потезе у региону. Техеран је послао званична обавјештења Ираку, Кувајту, Уједињеним Арапским Емиратима, Катару, Турској и Бахреину, упозоравајући да би се отварање њиховог ваздушног простора или територије америчкој војној операцији сматрало чином непријатељства.

- Ово ће изазвати озбиљне посљедице - нагласио је званичник, додајући да су Оружане снаге Ирана стављене у стање високе приправности по наређењу врховног вође Али Хамнеија.

Ситуација се развија у позадини растућих тензија на Блиском истоку: сталне борбе у појасу Газе и јужном Либану, напади на Јемен, нестабилност у Сирији и редовна размјена ватре између Израела и проиранских снага. Све то појачава страхове земаља региона од могуће ескалације у сукоб великих размјера који би могао да угрози не само безбједност, већ и глобалне залихе нафте.

Још увијек није било одговора већине земаља у региону на изјаву Техерана. Изузетак је био Кувајт, који је, према писању иранских медија, наводно увјеравао Техеран у своју неутралну позицију. Турска је саопштила да није добила званична обавјештења, али није искључила да су такве поруке могле бити пренијете дипломатским каналима.

У међународном контексту, Русија је стала на страну Ирана. Москва је пријетње Вашингтона назвала неприхватљивим и позвала на уздржаност. Међутим, Техеран није увјерен у стабилност руске подршке – много ће, према другом иранском извору, зависити од развоја личних односа Доналда Трампа и Владимира Путина.

Предсједник Трамп је заузврат изјавио да преферира дипломатску руту и ​​чак је рекао да је послао лично писмо ајатолаху Хамнеију са приједлогом за преговоре. Очекује се да ће прва рунда могућег дијалога бити одржана у Мускату, уз учешће иранског министра спољних послова Абаса Аракчија или његовог замјеника Мајида Тахт-е Раванчија.

Међутим, вријеме за постизање споразума је ограничено. Према иранском извору, постоји бојазан да би Израел, не чекајући дипломатски напредак, могао сам да нападне. Такав сценарио, упозоравају у Техерану, могао би да доведе до аутоматског обнављања свих међународних санкција Ирану.

Међународна агенција за атомску енергију (IAEA) раније је забиљежила убрзање иранског нуклеарног програма – обогаћивање уранијума достигло је 60 одсто, што је већ близу нивоа наоружања. Иако Иран каже да не развија нуклеарно оружје, западне земље су довеле у питање такве тврдње, напомињући да не постоји цивилна потреба за таквим нивоом обогаћивања.

Техеран је спреман да разговара о свом нуклеарном програму, али само у замјену за престанак притисака и пријетњи. Истовремено, Иран је јасно ставио до знања: његов ракетни програм ће остати ван преговарачког процеса.

У позадини ових изјава, командант снага КИРГ Амирали Хаџизадех подсјетио је да ће се у случају сукоба америчке војне базе у региону сматрати легитимним циљевима. Иран је 2020. године, након убиства генерала Касема Сулејманија, већ покренуо нападе на америчке циљеве у Ираку, демонстрирајући спремност да узврати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.