Фото: Иран користи невидљиву технологију да би извозио нафту
Иран је пронашао нови начин како да избјегне санкције које је Запад “налијепио” њиховом извозу нафте, али и како да од истих заштите купце своје нафте.
Како јавља Ројтерс, службени Техеран је капетанима иранске танкерске флоте, која броји 39 бродова, наредио да искључе “уређаје за праћење” на танкерима, преко којих се прати сав промет нафте на свијету.
Само седам од 39 иранских бродова још увијек је уочљиво преко AIS (Automatic Identification System) система за праћење, док су остала 32 ишчезла за “радара” и тако ефективно прикрила своје коначне дестинације, а самим тиме и купце нафте коју носе.
Међународни закони захтјевају да сви бродови овог типа буду опремљени с неколико врста уређаја за праћење, укључујући и сателитску везу. Међутим, капетан брода има право ове направе искључити због безбједоносних разлога или ако добије такву наредбу од власника брода. Ројтерс подсјећа како је и током интервенције у Либији неколико танкера искључило своје AIS уређаје како би потајно пословали с Либијом тoком кризе.
Нафтни аналитичари процјењују како је иранска танкерска флота носила преко десет милиона барела сирове нафте када је нестала с радара. “Ирански танкери одсад ће оперисати у 'stelth моду'. Многи желе да се то изводи што тајније”, рекао је за Ројтерс један високи званичник нафтне компаније која сарађује с Ираном.
Неименовани европски стручњак сматра како су ирански бродови вјеројатно кренули пут Азије, јер се нагађа како је неколико тамошњих великих компанија с Ираном договорило нафтне послове под условом тајности, како би избјегле међународне санкције. У том свјетлу, посебно је занимљива чињеница да је Иран управо од Кине наручио нове танкере, како би у логистичком смислу био спреман за санкције које ће формално на снагу ступити у јулу.
Кина је у неколико наврата говорила како је се односи Запада и Ирана не тичу, те да јој је у интересу једино властито пословање. Тако би Кина дефинитивно могла постати дефинитивни побједник у “иранској кризи”, јер ће добити приступ великој, и потребној, количини иранске нафте, можда и по “пријатељској цијени”.
Иран је по свему судећи већ нашао нове купце за своју нафту, што сугерише чињеница да је предухитрио санкције ЕУ-а и САД-а, те већ сад престао испоручивати нафту бројним европским земљама. С друге стране, бројне земље Европе сад ће тешко надомјестити нафту коју су иначе добивали од Ирана, а уколико и пронађу супституте, они ће бити скупљи јер цијена нафте због кризе рапидно расте. Закључак је једноставан - САД-у и ЕУ-у су се санкције обиле о главу и на крају би они могли бити једини који ће платити цијену свог тврдокорног става.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.