Иран: Ко ће наслиједити Ахмадинеџада?

Техеран - У Ирану се одржавају 11. предсједнички избори у условима међународних санкција, привредне кризе и жеље већине становништва за промјенама.

Министар унутрасњих послова Мостафа Моамад Наџар је рекао да ће период од 10 сати гласања бити продужен због "навале бирача".

Тренутно гласање на биралиштима, према Савјету чувара који надгледа процес, протиче "без икаквих проблема".

Министарство унутрашњих послова није објавило цифре о излазности гласача али нека биралишта у главном граду су крцата и пред њима чекају да гласају у одвојеним редовима на десетине мушкараца и жена, пренио је АФП.

Државна телевизија је емитовала снимке дугих редова и испред биралишта широм земље.

Агенције наводе да ће више од 50 милиона Иранаца са правом гласа бирати између шест кандидата за новог предсједника који су остали у трци: једног умјереног, четири конзервативца и једног тврдокорног.

Сви они су, како указује агенција АП, лојални врховном вјрском вођи ајатолаху Алију Хамнеију, који има коначну ријеч о свим државним питањима.

Конзервативци се до данас нису удружили око заједничког изабраника али је један од фаворита од петорице кандидата је Саид Џалили, главни ирански преговарач о нуклеарном програму.

Међутим и Али Акбар Велајати, спољнополитики савјетник ајатолаха Хамнеија, и популарни градоначелник Техерана Мохамад Багер Галибаф су јаки кандидати конзервативне струје.

Изненађење би могао да представља Хасан Рохани, који је дуго био сматран за конзервативног центристу, а посљедњих седмица је избио у жижу јавности својим реформистичким наступима.

Роханија подржава бивши ирански предсједник Акбар Хашеми Рафсанџани чију кандидатура за предсједника Савјет није прихватио.

Усамљени свештеник у предсједничкој трци тако је постао кандидат који може да привуче највећу подршку од иранског разједињеног и неизвјесног реформског фронта.

Бивши ирански предсједник Рафсанџани је позвао гласаче да не бојкотују изборе, пошто многи реформски оријентисани Иранци кажу да неће изаћи на гласање у знак протеста због репресије власти и одлуке да се Рафсанџанију не дозволи да буде кандидат.

Врховни вођа Ирана ајатолах Али Хамнеи затражио је од бирача да у што већем броју изађу на предсједничке изборе, рекавши да ће њихов велики број фрустрирати непријетаље Техерана.

Хамнеи је рекао да инсистира на великом броју људи на изборима јер ће "бројно присуство Иранаца разочарати непријатеља, учинити да они смање притисак и пођу другим путем", јавила је агеција ИСНА.

Побједник избора ће замијенити Махмуда Ахмадинежада али и насљедити тешку привредну ситуацију, високу незапсленост и инфлацију, под теретом међународних санкција уведених због иранског нуклеарног програма.

Предсједник Ахмадинежад, који је служио два мандата, по иранском закону не може поново да се кандидује.

Послије његовог поновног избора 2009. године дошло је опозиционих демонстрација које су биле су највеће протестно окупљање од исламске револуције 1979. године.

Оне су биле подстакнуте сумњом да је Ахмединеџад обезбједио реизбор крађом 14 милиона гласова од свог противкандидата Мир Хосеини Мусавија, заговорника умјерено либералних промена.

Свјесни незадовољства Иранаца и потенцијалне опасности од немира и након садашњих предстојећих избора, власти првенствено настоје да спријече понављање уличних демонстрација.

Државна пропаганда тако умањује економске проблеме и за њих криви западне санкције, али јавност криви Ахмединеџада за недостатк реформи и за допуштање да земља доспије под санкције.

У таквим условима влада манипулише и пријетњама од иностране интервенције да би подстакла националистичка осјећања и ујединила нацију пред изборе.

Амерички интернет претраживач Гугл открио је јуче серију покушаја да се хакују налози десетина хиљада корисника у Ирану у настојању да се утиче на сутрашње изборе, пренијеле су агенције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.