Ирак: Покретачи рата нестали са политичке сцене

Багдад, Вашингтон - Ирак је обиљежио десету годишњицу америчко-британске инвазије на начин на који је тај поход и почео, експлозијама које су потресале Багдад, главни град државе коју је ратна авантура млађег Џорџа Буша и Тонија Блера готово у потпуности разорила и коју од распада дијели тек неколико погрешних потеза, док су покретачи рата скоро нестали са политичке сцене.

Сједињене Америчке Државе јуче су обиљежавале десет година од почетка рата у Ираку, у коме је погинуло близу 4.500 америчких војника и скоро 200.000 Ирачана.     

Војници САД повукли су се из Ирака у децембру 2011. године, остављајући земљу на управљање ирачким безбједносним снагама. Иако је рат почео због тврдњи да тадашњи ирачки лидер Садам Хусеин посједује хемијско и биолошко оружје за масовно уништење, оно никада није пронађено, као ни везе и подршка терористичкој мрежи "Ал-Каиде". Заоштравање ситуације је трајало током цијеле 2002. године, пошто је предсједник САД Џорџ Буш тражио да Ирак престане са наводном производњом оружја за масовно уништење, пренијеле су јуче агенције.

Ситуација је ескалирала почетком 2003. године, када је савезничка коалиција, без објаве рата, напала Ирак у зору 20. марта. Скоро 300.000 војника, највећим дијелом америчких, уз подршку Британаца, учествовало је у нападу. Прва фаза инвазије је званично завршена 30. априла, и у том периоду у сукобима је страдало око 9.200 ирачких војника и 7.300 цивила, углавном у бомбардовању. Истовремено, погинуло је 139 америчких и 33 британска војника. Иако је формално инвазија била завршена, то је означило тек почетак проблема за нове окупационе снаге. Такозвани сунитски троугао, сјеверозападно од Багдада, постао је поприште свакодневних акција побуњеника, уз коришћење аутомобила бомби, самоубилачких акција и снајперских напада.     

Бивши ирачки лидер је ухваћен крајем 2003. године, и послије судског процеса и осуде на смртну казну, објешен је 30. децембра 2006. године.

Амерички Сенат је у новембру 2011. усвојио резолуцију којом је формално завршен рат у Ираку. Посљедњи војници САД су се повукли из те земље 18. децембра исте године.     

Покретачи рата у Ираку, неоконзервативни политичари и теоретичари који су жељели да изграде другачији Блиски исток, данас десет година касније, више или мање су нестали са политичке сцене и дискредитовани су.

Џорџ Буш је као 43. предсједник САД и врховни командант оружаних снага, донио коначну одлуку о почетку рата. И ако је мислио да ће доносећи такву одлуку можда оставити траг у историји, он данас нема никакву улогу у америчкој политици, а још мање на свјетском нивоу.

Бивши британски премијер Тони Блер (59) не престаје да оправдава одлуку да подржи Буша по питању рата у Ираку. Он остаје при ставу да је направио добар избор, али анкете показују да Британци не дијеле мишљење бившег лидера лабуриста. Блер је 2007. отишао са функције премијера.

Бивши потпредсједник САД Дик Чејни (72) и данас брани одлуку о нападу на Ирак и поручује: "Ако желите да вас воле, треба да снимате филмове". Он и данас одбија да вјерује да Садам Хусеин није развијао програм оружја за масовно уништење и брани прибјегавање тортури као методи испитивања. Некадашњи амерички секретар одбране Доналд Рамсфелд (80) постао је звијезда рата у Ираку. Пензионисани амерички генерали данас кажу да је Рамсфелдово планирање рата било "катастрофално".

"Ал-Каида"

Ирачки огранак терористичке мреже "Ал-Каида" преузео је јуче одговорност за низ напада на шиите у којима је у уторак погинуло 56 особа, док је око 240 рањено.

- Оно што сте јуче доживјели само је увод и биће праћено осветом за све које сте погубили - саопштила је група Исламска држава Ирак која окупља суните, припаднике "Ал-Каиде".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.