Имигранти у Њемачој не маре за изборе

БЕРЛИН - Према неким процјенама иза 15 милиона грађана њемачке стоји усељеничка прича. Више од половине њих, око осам милиона, у посједу су страног пасоша и стога политичарима и нису превише занимљиви. Оних осталих седам милиона посједује њемачки пасош а тиме и право гласа, јавио је Дојче веле.

Aли, мало која странка се интензивније позабавила овим, немалим изборним тијелом. Док једни сматрају да су они примањем њемачког пасоша постали Нијемци па стога за њих и не треба припремати посебне програме, други им се обраћају као страном тијелу у земљи.

Стога и не чуди да у политичкој панорами Њемачке особе с мигрантском позадином упркос 19-одстотном учешћу у укупном броју становништва играју малу или никакву улогу. Том у прилог говори и податак да је од 611 посланика у Бундестагу само један одсто миграната с њемачким пасошем.

Сходно својој бројности, највећу улогу у политичком животу, када су у питању странци, играју Турци. Иако многи од њих, по неким процјенама око 700.000, посједују право гласа, аверзија према политици а тиме и према самим изборима је велика па добар дио на крају и не искористи једну од најважнијих привилегија стечених добијањем држављанства.

Турска породица Јазики по много чему је симболична за турску популацију у Њемачкој, и то ону која је стигла с такозваним првим таласом гастарбајтера шездесетих година.

Као и многе друге, и породица Aхмета Јазикија (63) населила се међу "својима". То у овом случају значи берлинска четврт Кројцберг гдје живи 30 одсто становника турског поријекла.

На питање хоће ли крајем септембра изићи на изборе, глава породице одговара јасним: не. На посљедње изборе је, каже на лошем њемачком, изишао и бирао социјалдемократе који су обећали могућност стицања двоструког држављанства, што се, међутим, није остварило.

Aхмет, ако и прати политику, онда се ради о збивањима у Aнкари. Њемачка га политика више не занима.

Aли истовремено у Њемачкој живи и једна друга врста турске популације која је добро интегрисана у њемачко друштво. Јавуз Aгил је млади информатички предузетник којег брину исте бриге као и његове колеге с њемачким презименима. Због тога му и сметају странке које се странцима обраћају на матерњим језицима.

Љутња

- Ја живим у овој земљи и осјећам се Нијемцем и зато бих хтио да ми се обраћају на њемачком - љути се Јавуз Aгил који истовремено признаје да су његови ставови атипични за страну, нарочито турску популацију у Њемачкој.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.