Илон Маск тврди да новац неће бити важан, питали га зашто не подијели богатство

Илон Маск предвиђа да ће вјештачка интелигенција и роботи створити свијет обиља у којем новац више неће имати данашњи значај, а нобеловац Дарон Аџемоглу позвао га је да у том случају своје богатство донира у добротворне сврхе.

Најбогатији човјек на свијету Илон Маск недавно је изнио прогнозу према којој би развој вјештачке интелигенције и роботике у наредних десет година могао да доведе до толиког обиља да новац изгуби значај који данас има.

"Новац неће бити важан 2036. године", рекао је Маск у разговору за Економист.

Он сматра да ће роботи и вјештачка интелигенција производити више робе и пружати више услуга него што било која особа може да потроши.

Маск је ову прогнозу изнио након периода током којег је његова процијењена имовина умањена за више десетина милијарди долара, првенствено због пада вриједности његових власничких удјела.

"Новац вам је потребан за храну, становање, превоз и забаву. Ако свега тога има у изобиљу, за шта вам је онда потребан новац?", упитао је Маск, додајући да очекује дефлацију, а не инфлацију.

Роботи као покретачи великих промјена

Кључну улогу у Масковом сценарију имају роботи, који би вјештачкој интелигенцији омогућили да, осим интелектуалног, преузме и велики дио физичког рада.

Уколико би машине могле да обављају већину послова, производе робу и пружају услуге уз врло мало људског рада, трошкови производње могли би драстично да падну, док би количина доступних производа и услуга порасла.

Тесла већ развија хуманоидног робота Оптимус, којем Маск намјењује широку примјену у индустрији и свакодневном животу. Његова компанија xАИ истовремено развија вјештачку интелигенцију за коју тврди да би могла да помогне у рјешавању неких од највећих проблема човјечанства.

Идеја о економији обиља није нова

Њујорк Тајмс подсјећа да Маск није први који говори о економији обиља. Карл Маркс је још у 19. вијеку замишљао друштво у којем би развој производних снага омогућио превазилажење оскудице и другачију расподјелу богатства.

Џон Мејнард Кејнс је 1930. године предвидео да ће технолошки и економски напредак људима омогућити знатно мање рада, процјењујући да би радна недјеља могла да буде скраћена на око 15 сати.

Идеја обиља посљедњих година поново се појављује у технолошким и политичким расправама. Компанија Андреессен Хороwитз представила ју је у свом "Техно-оптимистичком манифесту", док су Езра Клајн и Дерек Томпсон у књизи "Абунданце" из 2025. заговарали повећање понуде станова, инфраструктуре, енергије и других кључних добара као пут ка већем просперитету.

Рад би могао да постане ствар избора

Маскова визија разликује се првенствено по томе колико далеко иде. Своја размишљања посебно јасно је представио у новембру 2025. године, на Америчко-саудијском инвестиционом форуму у Вашингтону.

Тада је рекао да би за 10 до 20 година рад могао да постане ствар избора, упоредивши га са узгајањем поврћа у сопственој башти. Људи то могу да раде зато што желе, иако поврће једноставно могу да купе у продавници.

Маск је у децембру на друштвеној мрежи X написао да би ера обиља могла да почне двоцифреним привредним растом "у року од 12 до 18 мјесеци".

Универзални високи доходак као одговор на незапосленост

На конференцији Вива Тецхнологy 2024. године Маск је рекао да би рад у будућности могао да постане необавезан и да би људе у таквом систему могао да издржава "универзални високи доходак".

Није објаснио како би се такав систем финансирао нити на који начин би се новац расподјељивао. Недавно је на мрежи X написао да би универзални високи доходак могао да буде одговор на незапосленост изазвану развојем вјештачке интелигенције.

Може ли АИ заиста да створи обиље?

Могућност великог скока продуктивности није само Маскова идеја. У раду америчког Националног бироа за економска истраживања трансформативна вјештачка интелигенција дефинисана је као технологија која би могла трајно да повећа раст продуктивности на ниво три до пет пута виши од историјског просјека.

Велики потенцијал види и извршни директор компаније Антхропиц Дарио Амодеи. Он сматра да би довољно напредна вјештачка интелигенција могла да повезује знања из различитих области и знатно убрза научна открића и технолошке иновације.

Амодеи је, међутим, опрезнији када говори о економским посљедицама. Каже да је много сигурнији да АИ може да створи револуционарне технологије него да може да ријеши неједнакост и обезбиједи привредни раст. Економија, упозорава, зависи и од људских одлука и бројних ограничења која технологија сама не може да уклони.

АИ Магазине наводи и конкретније препреке оваквом сценарију. Развој вјештачке интелигенције могао би да се суочи са ограниченом доступношћу енергије, инфраструктуре и других ресурса, док би користи од аутоматизације могле несразмјерно да припадну власницима капитала.

Физичке границе Маскове визије

Између раста продуктивности и свијета у којем новац више није важан постоји неколико великих корака.

Јаху Финанс упозорава да Маскови рокови занемарују физичка ограничења привредног раста. Вјештачка интелигенција може да се развија великом брзином, али електране, електроенергетске мреже, рудници, фабрике и глобални ланци снабдјевања не могу да се шире истим темпом.

Чак и уколико могућности вјештачке интелигенције наставе убрзано да расту, ресурси попут литијума и бакра остаће ограничени.

И ранијим технологијама које су темељно промијениле привреду, попут парне машине и електричне енергије, биле су потребне деценије да се довољно прошире и значајно утичу на укупну економску производњу.

Обиље не значи крај оскудице

Француски предузетник и аутор Силвен Сорел, који пише о економији, новцу и технологији, упозорава да технолошко обиље не значи и нестанак оскудице.

Он се позива на концепт "позиционих добара", који је развио економиста Фред Хирш. Ријеч је о добрима чија вриједност не произлази првенствено из трошкова производње, већ из њихове ограничене доступности.

Као примјер наводи некретнине. Вјештачка интелигенција могла би за неколико секунди да пројектује вилу, а роботи да је изграде по веома ниској цијени. Међутим, технологија не може да створи неограничен број пожељних локација на обали Француске ривијере или у центру Менхетна.

Економиста Питер Ц. Ерл оцијенио је за Дејли Економи да оскудица не би нестала, већ би се само премјестила на добра која технологија не може неограничено да умножава.

Земљиште на пожељним локацијама, оригинална умјетничка дјела, мјеста на траженим догађајима и приступ ексклузивним услугама остали би ограничени без обзира на технолошки напредак.

Цијене бројних производа могле би драстично да падну, али би новац и даље имао важну улогу у расподјели онога чега нема довољно за све. Како Ерл закључује, обиље не укида оскудицу, већ је само премјешта.

Ко би посједовао богатство које ствара АИ?
Алекс Имас, професор на пословној школи Боотх Универзитета у Чикагу, упозорио је за Тхе Неw Yорк Тимес на проблем расподјеле богатства у Масковој визији.

Према његовим ријечима, Маск није објаснио како би богатство настало технолошким развојем било расподјељено међу становништвом.

Уколико би људи истовремено изгубили могућност да зарађују радом, то би пореметило постојећи однос понуде и потражње. Велики дио друштва могао би да постане зависан од компанија и њихових челника који контролишу технологију.

Нобеловац позвао Маска да подијели богатство

На Маскову прогнозу реаговао је и Дарон Аџемоглу, професор на Масачусетском технолошком институту и добитник Нобелове награде за економију 2024. године.

Он је позвао Маска да покаже колико заиста вјерује у сопствено предвиђање.

"Ако новац неће бити важан 2036. године, зашто се не бисте обавезали да ћете своје садашње богатство од приближно билион долара најкасније до тада донирати у добротворне сврхе?", написао је Аџемоглу.

Маск му је одговорио:

"Заправо ћу учинити нешто у том смјеру", не наводећи шта то конкретно подразумијева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.