Фото: SmashiBusiness
| Супертанкери никад скупљи
ЛОНДОН – Дневна цијена изнајмљивања највећих танкера за превоз сирове нафте, познатих као ВЛЦЦ, достигла је рекордних 1,2 милиона долара, усљед поремећаја у поморском саобраћају изазваних ратом између Сједињених Америчких Држава и Ирана.
Продужавање пловидбених рута којима се нафта са Блиског истока допрема у Азију довело је до мањка великих танкера и наглог раста трошкова транспорта.
Према подацима лондонске бродске компаније Браемар, цијена превоза нафте ВЛЦЦ танкерима на релацији између Блиског истока и Кине више је него удвостручена од краја августа.
Танкери типа ВЛЦЦ могу да превезу око два милиона барела сирове нафте, а због поремећаја у поморском саобраћају њихова доступност је све мања.
Сукоб је довео до мањка великих танкера јер бродови морају да мијењају руте и прелазе знатно веће удаљености, преноси Фајненшел тајмс (ФТ).
Цијена превоза нафте из Бразила у Кину порасла је за око трећину само током протекле седмице, наводи Браемар.
Прије почетка сукоба, дневни најам ВЛЦЦ танкера углавном се кретао између 20.000 и 50.000 долара, док је у фебруару, због већ постојећег мањка бродова, цијена превоза терета из Персијског залива достигла тада рекордних 120.000 долара дневно.
Скупљи транспорт врши притисак на неке рафинерије, које смањују производњу јер им раст трошкова допремања сирове нафте смањује профитабилност, иако су цијене готових горива такође веома високе.
Према анализи агенције Аргус, трошкови транспорта сада чине око петине укупног трошка допремања сирове нафте до рафинерија, због чега поремећаји у поморском саобраћају све више утичу на крајњу цијену нафте.
Рафинерије у Индији, на примјер, све више набављају нафту из Бразила, Гвајане, западне Африке и Сјеверног мора.
Такве испоруке захтијевају 30 до 40 дана пловидбе, што додатно везује танкере и смањује њихову расположивост.
Нафта се кроз Ормуски мореуз тренутно превози уз помоћ око 60 танкера који преузимају терет и пребацују га другим бродовима у Оманском заливу.
Око 15 одсто свјетске флоте танкера тренутно чека код обале Омана, процјењује бродски посредник Кларксонс.
Додатни проблем представљају вишедневна чекања великих танкера на преузимање терета и пребацивање нафте са брода на брод.
Према наводима аналитичара банке Морган Стенли Мартина Ратса, супертанкер у таквим условима може да проведе и десет дана чекајући терет.
Поред тога, трошкови осигурања танкера у ратној зони снажно су порасли.
У појединим случајевима осигурање од ратног ризика достиже око 10 одсто вриједности брода, док је у мање ризичним зонама углавном око три одсто или мање, додаје ФТ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.