Хилари води амерички “рат” за Арктик

Вашингтон - Америчка државна секретарка Хилари Родам Клинтон данас је сјеверно од Поларног круга, у региону који би могао да постане ново поприште међународне борбе за сировине. Путовање Хилари Клинтон у сјеверни норвешки град Тромсо је њена друга посјета тој области за само годину дана.

Клинтонова је донијела поруку о сарадњи на једној од посљедњих свјетских граница неистражених лежишта нафте, гаса и руде, подвлачећи растућу важност Сјеверног пола, док топљење леденог покривача убрзава отварање нових поморских путева, приступ рибном богатству и омогућава истражно бушење океанског дна.

САД и друге прибрежне земље Сјеверног леденог океана покушавају да успоставе сарадњу, да ријеше територијалне спорова и спријече загађење које развој доноси.
 
“Са стратешког становишта, Арктик има све већи геополитички значај док се земље надмећу да заштите своја права и прошире свој утицај”, рекла је Хилари Клинтон у норвешком главном граду Ослу. Владе треба да се “договоре, у ствари, о правилима на Арктику, тако да развој буде економски одржив и еколошки одговоран”.

У најмању руку, САД и остали сусједи Сјеверног пола се надају да ће избјећи сукоб у трци за сировинама. Званичници кажу да су шансе боље него прије само пет година када је Русија, постављањем државне заставе од титанијума на дну океана, изнијела захтјев за своју превласт на Арктику и над тамошњим резервама нафте, процјењеним на девет хиљада милијарди долара.
Топљење Сјеверног пола шанса за Европу
Сједињене Државе не признају захтев Русије и имају свој, заједно са Данском, Норвешком и Канадом, док компаније од “Ексон Мобила” до “Ројал Дач Шела” желе да што прије ступе у на акцији. Кина такође држи на оку поларни регион.

Москва је донекле ублажила напетост обећавши да ће захтјеве поставити кроз процес договорен у Уједињеним нацијама. Али, Вашингтон тек треба да ратификује Конвенција о праву мора из 1982. која регулише употребу океана за војне сврхе, транспорт и рударство.

Конвенцији је приступило 160 земаља, а Обамина администрација тражи нову ратификацију у Сенату и Конгресу САД. Одбијање ратификације значило би да би САД могле бити искључене из подјеле плијена.

Залажући се за ратификацију, Хилари Клинтон је прошле недјеље рекла у Сенату да ће Конвенција омогућити да САД стекну права на нафту и гас на 600 миља (1.000 километара) унутар Сјеверног поларног круга.

 Загријевање је на Арктику најмање два пута брже него било гдје другдје на Земљи, претећи да подигне ниво свих свјетских мора до метар ипо у овом вијеку, и да за четвртину повећа загађење већ током наредне деценије. Те промене не само што ће угрозити поларне животиње и старосједеоце, већ и острва и пробаље океана и мора, од Флориде до Бангладеша.

Али, Европљани тако налазе нове поморске путеве ка Кини, бар током љета, 40 одсто краће од садашњих кроз Средоземно море и Суецки канал и даље Индијском океаном. И сјеверозападни пролаз између Гренланда и Канаде може значајно убрзати путовање терета између кључне холандске луке Ротердама и лука у Калифорнији.

 

Арктички савјет од осам земаља, који се оснива у Тромсу, нада се да ће управљати новим могућностима на одговоран начин. Хилари Клинтон је у петак позвала владе да почну да сарађују. Уз то они сада покушавају и да донесу заједничке планове за спречавање изливања нафте и другог загађења Сјеверног пола.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.