Хенри Кисинџер на данашњи дан приjе осам година о Украјини - ако се не постигне рjешење, доћи ће до сукоба

Војна операција у Украјини је ушла је у другу недјељу. Хенри Кисинџер, амерички политичар и дипломата, прије осам година анализирао је ситуацију у Украјини и предложио начела за расплет кризе у тој земљи. Навео је да Украјина не треба да уђе у НАТО већ да треба да има право да слободно бира своје економско и политичко удруживање.

Овако је писао у Вашингтон посту Хенри Кисинџер баш на данашњи дан 5. марта 2014.

Јавна дискусија о Украјини је сва о конфронтацији. Али знамо ли куда идемо? У животу сам видио четири рата која су почела са великим ентузијазмом и јавном подршком, сви за које нисмо знали како да их завршимо и од којих смо се у три једнострано повукли. Тест политике је како се она завршава, а не како почиње.

Пречесто се украјинско питање поставља као обрачун - да ли ће се Украјина придружити Истоку или Западу? Али ако Украјина жели да преживи и напредује, она не смије да буде испостава ниједне стране против оне друге, требало би да функционише као мост између њих.

Русија мора да прихвати да би покушај да примора Украјину да добије статус сателита, и тиме поново помјери руске границе, осудило Москву на то да понови сопствену историју самоиспуњених циклуса реципрочних притисака са Европом и Сједињеним Америчким Државама.

Запад мора да схвати да за Русију Украјина никада не може бити само страна земља. Руска историја је почела у ономе што се звало Кијевска Русија. Одатле се ширила руска религија. Украјина је вијековима била дио Русије, а њихове историје су се прије тога преплитале.

Неке од најважнијих битака за руску слободу, почев од Полтавске битке 1709. године, вођене су на украјинском тлу. Црноморска флота, руско средство за пројектовање моћи у Средоземном мору, заснива се на дугорочном закупу у Севастопољу, на Криму.

Чак су и познати дисиденти, попут Александра Солжењицина и Јосифа Бродског, инсистирали на томе да је Украјина саставни дио руске историје и, заиста, Русије.

Европска унија мора да призна да су њена бирократска тромост и подређивање стратешког елемента домаћој политици у преговорима о односима Украјине са Европом, допринијели претварању преговора у кризу. Спољна политика је умјетност утврђивања приоритета.

Украјинци су одлучујући елемент. Они живе у земљи са сложеном историјом и вишејезичним саставом.

Западни дио је укључен у Совјетски Савез 1939. године, када су Стаљин и Хитлер подијелили плијен. Крим, чијих 60 одсто становништва чине Руси, ушао је у састав Украјине тек 1954. године, када га је Никита Хрушчов, рођени Украјинац, поклонио у част прославе 300. годишњице руског споразума са козацима.

Запад је углавном католички. На истоку су углавном руски православци. Запад говори украјински, на истоку се углавном говори руски. Сваки покушај једног крила Украјине да доминира над другим, као што је био образац, на крају би довео до грађанског рата или распада.

Третирање Украјине деценијама као дијела за сукобљавање између Истока и Запада, уништило би сваку перспективу да се Русија и Запад, посебно Русија и Европа, уведу у систем међународне сарадње.

Украјина је независна само 23 године, претходно је још од 14. вијека била под неком страном влашћу. Није чудно то што њени лидери нису стекли вјештину за постизање компромиса, а још мање ону за историјску перспективу.

Украјинска политика након стицања независности показује да коријен проблема лежи у настојању украјинских политичара да наметну своју вољу непослушним дијеловима земље, прво од стране једне, а затим и друге фракције.

То је суштина сукоба Виктора Јануковича и његовог главног политичког ривала Јулије Тимошенко. Они представљају два крила Украјине и нису били вољни да деле власт.

Мудра политика Сједињених Америчких Држава према Украјини тражила би начин како да два дијела ове земље узајамно сарађују. Треба да тражимо помирење, а не доминацију неке фракције.

Русија и Запад, нити разне фракције у Украјини, нису дјеловали према овом принципу. Сваки је погоршавао ситуацију. Русија не би могла да наметне војно рјешење, а да се не изолује у тренутку када су многе њене границе већ несигурне, угрожене.

"САД треба да избјегну да третирају Русију као отпадника"

За Запад, демонизација Владимира Путина није политика, то је алиби за одсуство исте.

Путин би требало да схвати да би, без обзира на његове притужбе, политика војног наметања произвела још један хладни рат.

Са своје стране, Сједињене Америчке Државе треба да избјегну да третирају Русију као отпадника којег ће стрпљиво подучавати правилима понашања које је успоставио Вашингтон.

Путин је озбиљан стратег, на премисама руске историје. Разумијевање вриједности и психологије САД нису му јача страна. Ни разумијевање руске историје и психологије није била јача страна креатора америчке политике.

Лидери свих страна треба да се врате испитивању онога шта треба да буду резултати, а не да се такмиче у наступу.

Приједлог начела за расплет кризе у Украјини

Ево моје идеје о резултатима који су компатибилни са вриједностима и безбједносним интересима свих страна:

1. Украјина треба да има право да слободно бира своје економско и политичко удруживање, укључујући и Европу.

2. Украјина не треба да уђе у НАТО, став је који сам заузео и прије седам година, када је ово посљедњи пут и искрсло.

3. Украјина би требало да буде слободна да формира било коју владу која је у складу са израженом вољом свог народа. Мудри украјински лидери би се потом опредјелили за политику помирења између различитих дијелова своје земље.

На међународном плану, требало би да заузму став који се може упоредити са оним у Финској. Та нација не оставља никакву сумњу у своју жестоку независност и сарађује са Западом у већини области, али пажљиво избјегава институционално непријатељство према Русији.

4. Неспојиво је са правилима постојећег свјетског поретка да Русија припоји Крим. Али требало би да буде могуће да се однос Крима и Украјине стави на мање тешку основу. У том циљу Русија би признала суверенитет Украјине над Кримом.

Она би требало да ојача аутономију Крима на изборима одржаним у присуству међународних посматрача. Процес би укључивао отклањање свих нејасноћа о статусу Црноморске флоте у Севастопољу.

"Начела неће бити пријатна за све стране"

Ово су начела, а не рецепти. Људи који познају регион знаће да неће сви бити пријатни за све стране. Овај тест није о апсолутном задовољству, већ уравнотеженом незадовољству.

Уколико се неко рјешење, засновано на овим, или сличним начелима не буде постигло, помјерање ка сукобу ће се убрзати. Ускоро ће доћи вријеме за то, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.