Главни циљ уништити балистичке ракете

Вашингтон - Посљедњих неколико мјесеци све су гласније спекулације о америчком или израелском нападу на иранска нуклеарна постројења, а почетни удар требало би да буде усмјерен на она која се баве нуклеарним обогаћивањем и истраживањем, затим против ракетних база лоцираних око земље, бројних мобилних балистичких уређаја у земљи, те главних постројења која се баве производњом балистичких ракета.

То стоји у студији америчког Центра за стратешке и међународне студије, коју су заједнички припремили др Ентони Х. Кордесман и др Абдулах Тоукан.

Студија анализира начин на који би САД извршиле превентивни војни напад на Иран ако  све мировне опције којима би се покушао увјерити Иран да напусти или промјени своју нуклеарну политику буду исцрпљене.

- Кључно питање које се поставља је који би требало да буду циљеви војног удара? Зауставити ирански нуклеарни програм? Обуставити га на пет година или годину дана? Потребно је утврдити овај критеријум јер је он кључан да би се дефинисала алокација снага која је потребна да мисија против иранских нуклеарних постројења буде успјешна - наводи се у студији коју су у петак пренијели портали.

Истовремено, студија показује да ће иницијални амерички напад захтијевати нашироко распоређене снаге које ће се састојати од одбрамбених противваздушних и нападачких операција. Бољој ефикасности напада требало би да допринесе и чињеница да су САД једина земља која има ваздушне снаге, подршку и комбинацију поморских и ваздушних снага у Заливу да би наставиле одрживу кампању током одређеног времена и да би поновно могле напасти ако буде потребно.

У студији је такође наглашено неколико битних фактора које свакако треба узети у обзир. Наиме, застарјеле иранске ваздушне снаге дефинитивно не могу бити конкуренција америчким па ни другим заливским ваздушним снагама. Осим тога, амерички званичници сарађују са савезницима у Заливу да би развили способност да савладају пријетњу коју Иран намеће залиском територију.

Студија наводи да су једина ефективна противнападачка снага Ирана, осим асиметричног ратовања у Заливу и кориштења Хезболаха, балистички пројектили.

Што се тиче Израела, он нема снаге да издржи превентивни напад који би могао учинити ишта више од одгоде иранских напора за годину или двије. Кордесман и Тоукан су закључили да је израелски војни напад на иранска нуклеарна постројења могућ и да би оптимална рута била дуж сиријско-турске границе, а потом преко Ирака у Иран и назад истим путем. САД би у ову израелску причу биле увучене, било да заиста учествују у њој или не. То би поткопало америчке циљеве у вези са повећањем безбједности у регији и доношење мировног рјешења за арапско-израелски конфликт.

Други сценариј је употреба нуклеарног оружја којим би се напала дубоко укопана нуклеарна постројења у Ирану. Неки вјерују да је то једино оружје које може уништити циљеве који се налазе дубоко под земљом или у тунелима. Међутим, у студији стоји да САД не би допустиле ниједној земљи, па ни свом великом савезнику Израелу, да користи такво оружје ако нека друга земља не искористи прије нуклеарно оружје против САД и његових савезника.

Опасности

Извјештаји показују и колико би само рат у Заливу био опасан за свјетску привреду. Студија упозорава САД да мора узети у обзир и закон о непожељним посљедицама. Превентивни војни напад могао би увући нестабилну блискоисточну регију у рат који би имао далекосежне политичке, војне и економске посљедице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.