Фон дер Лајен отвара врата посебном статусу Канаде у ЕУ: „Придружена чланица“ као нова идеја

БРИСЕЛ - Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да жели да отвори могућност да Канада постане прва „придружена чланица“ Европске уније, иако такав статус тренутно није предвиђен уговорима ЕУ.

Канадски премијер Марк Карни, који је боравио у Стразбуру поводом годишњег обраћања фон дер Лајен о стању Уније, раније је рекао да Канада жели јединствен савез са ЕУ, али не и пуноправно чланство.

Нови облик партнерства

Фон дер Лајен је најавила да би Канада и ЕУ могле да успоставе заједнички простор просперитета и економске сарадње.

Планирана сарадња обухватила би производњу, технолошки савез, интеграцију одбрамбених индустријских база, као и сарадњу у областима Арктика, вјештачке интелигенције, енергије и критичних минерала.

Обје стране настоје да продубе односе и у условима све израженије економске конкуренције САД и Кине, али и да сарађују на очувању демократије и међународног поретка заснованог на правилима.

Статус који не постоји у уговорима ЕУ

Увођење статуса „придруженог члана“ представљало би преседан и могло би бити правно сложено.

Фон дер Лајен је о тој идеји говорила као предсједница Европске комисије, али би о њеном прихватању одлучивале државе чланице ЕУ.

Нема назнака да се предлаже уношење оваквог статуса у уговоре ЕУ. За измјене уговора била би потребна једногласна сагласност свих 27 држава чланица и ратификација у свакој од њих.

Канада већ има трговински споразум са ЕУ

Канада и ЕУ већ имају Свеобухватни економски и трговински споразум (CETA). Више од десет година након његовог потписивања и девет година након што је привремено ступио на снагу, неколико чланица ЕУ још га није ратификовало.

Уколико би Канада жељела чвршћу интеграцију у јединствено тржиште ЕУ, морала би да усклади своје норме и прописе са правом Уније.

Правила без права гласа

Такав модел би значио да Канада прихвата дио правила јединственог тржишта без директног учешћа у њиховом доношењу. Сличан однос, у различитим облицима, имају Исланд, Норвешка, Швајцарска и Лихтенштајн, који су повезани са јединственим тржиштем преко Европског економског простора и других споразума.

Продубљивање односа Канаде и ЕУ не би требало да утиче на европски пут држава кандидата, али би могло да изазове незадовољство уколико би се створило увјерење да Канада добија посебан третман.

Преговори о приступању и усклађивање са правом ЕУ дуготрајан су процес који од држава кандидата често захтијева и спровођење политички осјетљивих реформи.

Ко су најнапреднији кандидати

Пуноправно чланство у ЕУ омогућава приступ јединственом тржишту, право гласа и заступљеност у институцијама Уније, приступ средствима ЕУ, као и правну заштиту пред Судом правде ЕУ.

Украјина је ранији њемачки приједлог „придруженог чланства“ оцијенила неправедним, јер би учествовала у процесу без права гласа.

ЕУ је саопштила да би нове чланице могла да прими већ 2030. године. Црна Гора, Албанија, Украјина и Молдавија тренутно су међу најнапреднијим државама кандидатима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.