Fon der Lajen otvara vrata posebnom statusu Kanade u EU: „Pridružena članica“ kao nova ideja

BRISEL - Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da želi da otvori mogućnost da Kanada postane prva „pridružena članica“ Evropske unije, iako takav status trenutno nije predviđen ugovorima EU.

Kanadski premijer Mark Karni, koji je boravio u Strazburu povodom godišnjeg obraćanja fon der Lajen o stanju Unije, ranije je rekao da Kanada želi jedinstven savez sa EU, ali ne i punopravno članstvo.

Novi oblik partnerstva

Fon der Lajen je najavila da bi Kanada i EU mogle da uspostave zajednički prostor prosperiteta i ekonomske saradnje.

Planirana saradnja obuhvatila bi proizvodnju, tehnološki savez, integraciju odbrambenih industrijskih baza, kao i saradnju u oblastima Arktika, vještačke inteligencije, energije i kritičnih minerala.

Obje strane nastoje da prodube odnose i u uslovima sve izraženije ekonomske konkurencije SAD i Kine, ali i da sarađuju na očuvanju demokratije i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.

Status koji ne postoji u ugovorima EU

Uvođenje statusa „pridruženog člana“ predstavljalo bi presedan i moglo bi biti pravno složeno.

Fon der Lajen je o toj ideji govorila kao predsjednica Evropske komisije, ali bi o njenom prihvatanju odlučivale države članice EU.

Nema naznaka da se predlaže unošenje ovakvog statusa u ugovore EU. Za izmjene ugovora bila bi potrebna jednoglasna saglasnost svih 27 država članica i ratifikacija u svakoj od njih.

Kanada već ima trgovinski sporazum sa EU

Kanada i EU već imaju Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum (CETA). Više od deset godina nakon njegovog potpisivanja i devet godina nakon što je privremeno stupio na snagu, nekoliko članica EU još ga nije ratifikovalo.

Ukoliko bi Kanada željela čvršću integraciju u jedinstveno tržište EU, morala bi da uskladi svoje norme i propise sa pravom Unije.

Pravila bez prava glasa

Takav model bi značio da Kanada prihvata dio pravila jedinstvenog tržišta bez direktnog učešća u njihovom donošenju. Sličan odnos, u različitim oblicima, imaju Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn, koji su povezani sa jedinstvenim tržištem preko Evropskog ekonomskog prostora i drugih sporazuma.

Produbljivanje odnosa Kanade i EU ne bi trebalo da utiče na evropski put država kandidata, ali bi moglo da izazove nezadovoljstvo ukoliko bi se stvorilo uvjerenje da Kanada dobija poseban tretman.

Pregovori o pristupanju i usklađivanje sa pravom EU dugotrajan su proces koji od država kandidata često zahtijeva i sprovođenje politički osjetljivih reformi.

Ko su najnapredniji kandidati

Punopravno članstvo u EU omogućava pristup jedinstvenom tržištu, pravo glasa i zastupljenost u institucijama Unije, pristup sredstvima EU, kao i pravnu zaštitu pred Sudom pravde EU.

Ukrajina je raniji njemački prijedlog „pridruženog članstva“ ocijenila nepravednim, jer bi učestvovala u procesu bez prava glasa.

EU je saopštila da bi nove članice mogla da primi već 2030. godine. Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija trenutno su među najnaprednijim državama kandidatima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.