Фландрија не жели да финасира буџет Белгије

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Фландрија не жели да финасира буџет Белгије

БРИСЕЛ - Криза у Белгији је настављена, као и фламанско-валонски спор о томе ко више улаже у државни буџет, па би опције о подјели земље или још лабавијој заједници могле да постану извјесније, јавиле су агенције.

Није успио покушај обнављања Белгије, о чему је прије мјесец свечано говорио Елио ди Рупо, предсједник Социјалне партије франкофоног региона Валонија. Ди Рупо је предао краљу Aлберту Другом молбу за напуштање дужности главног посредника на међустраначким преговорима за формирање владе.

Преговори су пропали пошто политичари нису могли да усагласе буџет за идућу годину. A ако до 31. децембра Белгија не достави Европској комисији свој буџет и програм структурних реформи државног сектора - краљевина ће бити кажњена са 700 милиона евра у складу са новим прописима буџетске дисциплине у еврозони.

И све то на фону бескрајне унутрашње политичке кризе.

Белгија већ више од годину и по живи без праве владе. У основи међупартијских расправа јесте стари спор између Фландрије и Валоније о томе ко од њих више улаже у националну економију, дакле и у буџет. Потпуно је очигледно да прилично јака Фландрија у условима европске кризе не жели више да финансира социјалне расходе и неефикасну економију Валоније.

Ових дана је Барт де Вевер, лидер највеће партије - "Нова фламанска алијанса" то рекао отворено, истакавши да би Фландрија сама по себи могла да оствари економске показатеље Њемачке.

Фландрија је због финансијских и економских предности у повољнијем положају од Валоније и фламанске политичке снаге на сваки начин - показују ову надмоћ, наводи "Глас Русије".

Стручњаци сматрају да Валонија сама по себи, одвојена од Белгије, не представља ништа. Зато су прије мјесец франкофони чак учинили уступке Фламанцима у подјели државних овлашћења.

Међутим, ни ови маневри нису довели до рационалног рјешавања кризе владе. Треба имати у виду да је на политички сукоб у белгијској краљевини много утицало погоршање општеевропске ситуације.

Сепаратисти су добили додатне мотиве за реконструкцију постојећег модела државног уређења земље. Белгијска врховна власт, коју представља монарх, још некако успијева да интегрише различите политичке тенденције. Док је краљ жив и здрав, процес распада Белгије споро ће се одвијати.

Француско "не"

Са своје стране франкофони Валонци су принуђени да се боре за своје мјесто под сунцем пошто имају слабу економију. Поводом идеје да се придруже Француској у својству аутономије званични Париз је јасно ставио до знања да Французима још један "депресиван регион" није потребан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.